Данас почиње „скрининг” српског образовања

У Бриселу данас почиње такозвани експланаторни скрининг за поглавље 26, које обухвата образовање, омладину и спорт и културу. У изјави за „Политику” др Зоран Машић, шеф преговарачког тима и државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, каже да је ово једна од лакших области у процесу уласка Србије у ЕУ и да је мишљење државе да ће овде најбрже доћи до усаглашавања, иако имамо и неколико слабих тачака.

На првом састанку, Србија ће бити информисана о правним тековинама у области образовања, омладине, спорта и културе у земљама Европске уније. Наредни састанак је 4. априла, на којем ће наш тим представити које су правне тековине Србије у овим областима, који је степен усаглашености наших прописа са прописима ЕУ, а такође треба да изнесемо и оквирни план за постизање потпуне усаглашености са прописима ЕУ.

На питање које су то слабе тачке када је у питању поглавље 26, Машић одговара да Србија има релативно добро усаглашено законодавство, нарочито када се погледају закони који су последњих година доносени, али да се као проблеми препознају признавање диплома, то што немамо информатички систем за праћење образовања и непостојање Националног оквира квалификација (НОК).

– Наша држава још није усагласила прописе са Лисабонском конвенцијом, коју смо ратификовали 2004. године, а којом је регулисан поступак признавања страних високошколских исправа, то јест диплома стечених у иностранству, како наших студената тако и диплома које су странци стекли у својим земљама – објашњава др Машић.

Како наставља, по Лисабонској конвенцији је одређен другачији поступак признавања диплома него што се у нашој земљи тренутно примењује. Зато је потребно раздвојити поступак академског признавања, који остаје у надлежности високообразовних установа (факултета и универзитета) и тзв. професионално признавање које треба да обавља независно тело.

– Ми смо припремили измене Закона о високом образовању, кроз које ћемо то регулисати, а усвајање ових измена очекујемо одмах после избора, на некој од првих седница. Следећа ствар која може да успори отварање преговарачког процеса јесте неусвајање акционих планова за реализацију Стратегије развоја образовања Србије. Они су припремљени и покушаћемо да их усвоји техничка влада – каже наш саговорник.

Он додаје да Србији може бити приговорено и то што још немамо информатички система праћења процеса образовања, али, истиче, и на томе се интензивно ради.

– Као могући недостатак сагледавамо и недоношење Националног оквира квалификација и његову усаглашеност са европским. Формирана је комисија која треба да обједини НОК за високо, са НОК за средње образовање и за прво време биће довољно да имамо тај документ усвојен од стране ове комисије министарства, што је оствариво у наредних месец, два дана – каже др Машић.

Наша преговарачка група за поглавље 26 једна је од најмањих, има петнаестак чланова из министарстава просвете, науке и технолошког развоја, затим омладине и спорта, као и културе и информисања, а ту су и представници Канцеларије за европске интеграције и тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва.