Избори у Турској

Танјуг специјално за "Политику"
Истанбул, 20. јула – Скоро двомесечна трка за наклоност бирача ушла у завршницу: политичари су рекли шта су имали да кажу, у недељу су на потезу бирачи, њих 42 милиона, колико их има право гласа.
Ако је веровати анкетама – мада оне у Турској традиционално нису много поуздане – онда ће челне позиције поново задржати досад владајућа Партија правде и развоја. Није јасно, међутим, да ли ће и овог пута добити довољно гласова да, као досад, сама формира нову владу.
"Ми ћемо сигурно победити. Али, уколико поново не освојимо довољно  гласова да сам формирам владу, ја ћу се повући из политике", рекао је премијер Тајип Ердоган на једном од последњих митинга који су преносиле локалне телевизијске станице.

Садашњи премијер (53) јесте личност и политичар који не робује државничкој форми. Многим Турцима се изгледа то допада и импонује им. Он је тренутно најпопуларнији политичар  у земљи.

Ко ће формирати владу

Победник се, по свој прилици, унапред зна. То ће бити досад владајућа Партија правде и развоја. Према готово свим анкетама она ће добити око 40 одсто гласова – шест процената више него 2002. године. Док у недељу бирачи не кажу своје, није јасно да ли ће морати да иде у коалицију да би формирала владу. Све зависи како ће проћи остале странке, њих 16, колико их се бори да уђу у Меџлис (парламент).

Када је у априлу премијер Ердоган покушао да на место председника, кога бира парламент, прогура свог истомишљеника и пријатеља, шефа дипломатије Абдулаха Гула, одраније познатог исламисту, земља се, на тренутак, нашла на ивици војног удара. На улицама Анкаре, Истанбула и Измира протестовали су милиони људи и поручили происламистичкој Партији правде и развоја: "Турска је секуларна, и биће секуларна".

На таласу тог (не)расположења традиционално секуларистичка Републиканска народна партија, коју је основао Ататурк, значајно ће, према анкетама, поправити своје позиције и добити најмање 20 одсто гласова.

"Ми нећемо дозволити да они (Партија правде и развоја) врате земљу у мрачну прошлост", била је главна предизборна парола лидера секулариста Дениза Бајкала. Он тврди да Ердоган и његови следбеници имају тајни исламистички план, и да ће, уколико поново сами формирају владу, покушати и да га спроведу, поготово уколико из њихових редова буде и шеф државе.

Премијер Ердоган упорно демантује те оптужбе. Он обећава да неће угрозити постојећи систем, да ће још бржим темпом наставити реформе да би уклонио препреке на путу ка Европи. Многи грађани му не верују, поготово што је било покушаја да се, на мала врата, поново врате фереџе у универзитете и државне службе, уведе шеријатска прохибиција алкохола, устоличе познати фундаменталисти у важним државним структурама.

Поларизација у парламенту

Праг парламента требало би да прескочи и екстремно радикална Партија националистичког покрета. Она је у кампањи градила своје позиције на оптужбама да садашње владајуће структуре клече пред Европљанима како би се Анкара приближила Бриселу.

"Ми се пењемо степеницама успеха. Народ је забринут зато што је владајућа партија довела у питање наш национални идентитет, што је угрозила темеље републике", кажу у Партији националистичког покрета којој предсказују да ће освојити 10 до 12 одсто гласова.

Према проценама, било би изненађење уколико се још нека од мањих партија пробије у клуб парламентарних странака. Цензус је 10 одсто, можда највећи у свету. Али извесно је да ће један број независних  кандидата, поготово Курда, обезбедити посланичку фотељу. Према важећем изборном систему, који баш није лако разумети, гласови странака које не пређу цензус пропорционално се деле међу водећим партијама. Тако се после прошлих избора догодило да  Ердоган освоји свега 34 одсто гласова, а у парламенту је имао замало две трећине фотеља. То је оно што ове изборе сада чини неизвесним и анкете треба примити с резервом.

Турску и после недељних избора, ма како се они завршили, очекује политичка неизвесност. Поготово што, због дубоких подела, већ неколико месеци не може да се изабере председник републике.

"Нови парламент ће бити парламент – поларизације. Можда би, баш због тога, било добро да земља после избора добије коалициону владу, јер би то колико-толико смањило политичке поделе", каже  Ајсе Ајата, професор  Универзитета  у Анкари.