Izbori u Turskoj

Tanjug specijalno za "Politiku"
Istanbul, 20. jula – Skoro dvomesečna trka za naklonost birača ušla u završnicu: političari su rekli šta su imali da kažu, u nedelju su na potezu birači, njih 42 miliona, koliko ih ima pravo glasa.
Ako je verovati anketama – mada one u Turskoj tradicionalno nisu mnogo pouzdane – onda će čelne pozicije ponovo zadržati dosad vladajuća Partija pravde i razvoja. Nije jasno, međutim, da li će i ovog puta dobiti dovoljno glasova da, kao dosad, sama formira novu vladu.
"Mi ćemo sigurno pobediti. Ali, ukoliko ponovo ne osvojimo dovoljno  glasova da sam formiram vladu, ja ću se povući iz politike", rekao je premijer Tajip Erdogan na jednom od poslednjih mitinga koji su prenosile lokalne televizijske stanice.

Sadašnji premijer (53) jeste ličnost i političar koji ne robuje državničkoj formi. Mnogim Turcima se izgleda to dopada i imponuje im. On je trenutno najpopularniji političar  u zemlji.

Ko će formirati vladu

Pobednik se, po svoj prilici, unapred zna. To će biti dosad vladajuća Partija pravde i razvoja. Prema gotovo svim anketama ona će dobiti oko 40 odsto glasova – šest procenata više nego 2002. godine. Dok u nedelju birači ne kažu svoje, nije jasno da li će morati da ide u koaliciju da bi formirala vladu. Sve zavisi kako će proći ostale stranke, njih 16, koliko ih se bori da uđu u Medžlis (parlament).

Kada je u aprilu premijer Erdogan pokušao da na mesto predsednika, koga bira parlament, progura svog istomišljenika i prijatelja, šefa diplomatije Abdulaha Gula, odranije poznatog islamistu, zemlja se, na trenutak, našla na ivici vojnog udara. Na ulicama Ankare, Istanbula i Izmira protestovali su milioni ljudi i poručili proislamističkoj Partiji pravde i razvoja: "Turska je sekularna, i biće sekularna".

Na talasu tog (ne)raspoloženja tradicionalno sekularistička Republikanska narodna partija, koju je osnovao Ataturk, značajno će, prema anketama, popraviti svoje pozicije i dobiti najmanje 20 odsto glasova.

"Mi nećemo dozvoliti da oni (Partija pravde i razvoja) vrate zemlju u mračnu prošlost", bila je glavna predizborna parola lidera sekularista Deniza Bajkala. On tvrdi da Erdogan i njegovi sledbenici imaju tajni islamistički plan, i da će, ukoliko ponovo sami formiraju vladu, pokušati i da ga sprovedu, pogotovo ukoliko iz njihovih redova bude i šef države.

Premijer Erdogan uporno demantuje te optužbe. On obećava da neće ugroziti postojeći sistem, da će još bržim tempom nastaviti reforme da bi uklonio prepreke na putu ka Evropi. Mnogi građani mu ne veruju, pogotovo što je bilo pokušaja da se, na mala vrata, ponovo vrate feredže u univerzitete i državne službe, uvede šerijatska prohibicija alkohola, ustoliče poznati fundamentalisti u važnim državnim strukturama.

Polarizacija u parlamentu

Prag parlamenta trebalo bi da preskoči i ekstremno radikalna Partija nacionalističkog pokreta. Ona je u kampanji gradila svoje pozicije na optužbama da sadašnje vladajuće strukture kleče pred Evropljanima kako bi se Ankara približila Briselu.

"Mi se penjemo stepenicama uspeha. Narod je zabrinut zato što je vladajuća partija dovela u pitanje naš nacionalni identitet, što je ugrozila temelje republike", kažu u Partiji nacionalističkog pokreta kojoj predskazuju da će osvojiti 10 do 12 odsto glasova.

Prema procenama, bilo bi iznenađenje ukoliko se još neka od manjih partija probije u klub parlamentarnih stranaka. Cenzus je 10 odsto, možda najveći u svetu. Ali izvesno je da će jedan broj nezavisnih  kandidata, pogotovo Kurda, obezbediti poslaničku fotelju. Prema važećem izbornom sistemu, koji baš nije lako razumeti, glasovi stranaka koje ne pređu cenzus proporcionalno se dele među vodećim partijama. Tako se posle prošlih izbora dogodilo da  Erdogan osvoji svega 34 odsto glasova, a u parlamentu je imao zamalo dve trećine fotelja. To je ono što ove izbore sada čini neizvesnim i ankete treba primiti s rezervom.

Tursku i posle nedeljnih izbora, ma kako se oni završili, očekuje politička neizvesnost. Pogotovo što, zbog dubokih podela, već nekoliko meseci ne može da se izabere predsednik republike.

"Novi parlament će biti parlament – polarizacije. Možda bi, baš zbog toga, bilo dobro da zemlja posle izbora dobije koalicionu vladu, jer bi to koliko-toliko smanjilo političke podele", kaže  Ajse Ajata, profesor  Univerziteta  u Ankari.