Од дувана најдебљи коверат

Рад у некој од фабрика цигарета у Србији је већ годинама најбоље плаћен. Тако је било и прошлог месеца, када је Републички завод за статистику регистровао да су запослени у дуванској индустрији у просеку у јуну примили 66.924 динара. У извештају државне статистике на дну лествице обавезно се нађу запослени у текстилној индустрији, па су тако прошлог месеца произвођачи одевних предмета и крзна до првог јула "развлачили" просечних 8.867 динара.

Добро су прошли и радници у такозваним делатностима на бази учлањења, са просеком јунске зараде од 60.033 динара. Под овим именом статистичари бележе плате свих запослених у Привредној комори, еснафским удружењима, невладиним организацијама, синдикатима, иницијативама грађана, политичким организацијама или удружењима свих врста.

Према саопштењу Републичког завода за статистику, просечна зарада, без пореза и доприноса, исплаћена у јуну износила је 27.882 динара, што је за 900 динара више него у мају. Реч је о скромном повећању од три одсто, међутим када се просечна овогодишња јунска зарада упореди са исплаћеном у истом месецу прошле године, овогодишња је реално била већа чак за око четвртину.

Економистима се од наведеног податка диже коса на глави, па прогнозирају да ће овакав скок, који нема оправдања у расту производње и продуктивности, утицати на повећање потрошње, повећати ризик од раста цена, додатно поспешити увоз, што ће утицати на повећање спољнотрговинског дефицита.

Међутим, Горан Николић, из Центра за научноистраживачки рад и економске анализе Привредне коморе Србије, сматра да висок реални раст зарада ипак не треба превише да брине.

– То није повод за кукање. Једина институција која треба да се забрине је Народна банка Србије, јер је то додатна обавеза за њу да спроводи још оштрију монетарну политику. Истина је да постоји невероватна повезаност између раста зарада и раста увоза, али ту драстичну разлику између извоза и увоза још можемо да покријемо. Процене су да ће ове године спољнотрговински дефицит достићи цифру од 9,5 милијарди долара. Са друге стране, очекује се да прилив од страних директних инвестиција буде око три милијарде долара, а приходи од дознака, односно новца који дијаспора шаље матици, требало би да достигну између 3,5 до четири милијарде долара. Кад се на то дода и прилив нове девизне штедње, као и задуживања наших компанија у иностранству, која утичу на повећање профита, онда је јасно да је ту разлику могуће покрити – оптимиста је Николић.

Наш саговорник сматра да не треба сада кукати што плате убрзано расту, јер смо годинама сањали да нам се то коначно догоди. Николић тврди да ће за четири-пет година просечна зарада у Србији сигурно премашити 600 евра.

– Кад би се подвукла црта на карти овог дела Европе, сви који би се нашли северозападно од наших граница одавно су нас престигли са платама. Међутим, Бугари, Македонци, Румуни и Црногорци, у просеку су мање плаћени од нас – приметио је Николић.

Према његовим речима, узрок оваквог раста зарада не треба искључиво тражити у јавном сектору, јер он, без пољопривреде, чини само 20 одсто у укупном броју запослених.

– Нема сумње да сада делују ефекти приватизације и да су плате у приватним компанијама повећане. Неколико је разлога за то. Прво, стигло је, преко инвестиција, доста новца, а забележен је и раст продуктивности од 14 одсто. То делом даје простора послодавцима да повећавају зараде – уверен је Николић.