Od duvana najdeblji koverat

Rad u nekoj od fabrika cigareta u Srbiji je već godinama najbolje plaćen. Tako je bilo i prošlog meseca, kada je Republički zavod za statistiku registrovao da su zaposleni u duvanskoj industriji u proseku u junu primili 66.924 dinara. U izveštaju državne statistike na dnu lestvice obavezno se nađu zaposleni u tekstilnoj industriji, pa su tako prošlog meseca proizvođači odevnih predmeta i krzna do prvog jula "razvlačili" prosečnih 8.867 dinara.

Dobro su prošli i radnici u takozvanim delatnostima na bazi učlanjenja, sa prosekom junske zarade od 60.033 dinara. Pod ovim imenom statističari beleže plate svih zaposlenih u Privrednoj komori, esnafskim udruženjima, nevladinim organizacijama, sindikatima, inicijativama građana, političkim organizacijama ili udruženjima svih vrsta.

Prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, prosečna zarada, bez poreza i doprinosa, isplaćena u junu iznosila je 27.882 dinara, što je za 900 dinara više nego u maju. Reč je o skromnom povećanju od tri odsto, međutim kada se prosečna ovogodišnja junska zarada uporedi sa isplaćenom u istom mesecu prošle godine, ovogodišnja je realno bila veća čak za oko četvrtinu.

Ekonomistima se od navedenog podatka diže kosa na glavi, pa prognoziraju da će ovakav skok, koji nema opravdanja u rastu proizvodnje i produktivnosti, uticati na povećanje potrošnje, povećati rizik od rasta cena, dodatno pospešiti uvoz, što će uticati na povećanje spoljnotrgovinskog deficita.

Međutim, Goran Nikolić, iz Centra za naučnoistraživački rad i ekonomske analize Privredne komore Srbije, smatra da visok realni rast zarada ipak ne treba previše da brine.

– To nije povod za kukanje. Jedina institucija koja treba da se zabrine je Narodna banka Srbije, jer je to dodatna obaveza za nju da sprovodi još oštriju monetarnu politiku. Istina je da postoji neverovatna povezanost između rasta zarada i rasta uvoza, ali tu drastičnu razliku između izvoza i uvoza još možemo da pokrijemo. Procene su da će ove godine spoljnotrgovinski deficit dostići cifru od 9,5 milijardi dolara. Sa druge strane, očekuje se da priliv od stranih direktnih investicija bude oko tri milijarde dolara, a prihodi od doznaka, odnosno novca koji dijaspora šalje matici, trebalo bi da dostignu između 3,5 do četiri milijarde dolara. Kad se na to doda i priliv nove devizne štednje, kao i zaduživanja naših kompanija u inostranstvu, koja utiču na povećanje profita, onda je jasno da je tu razliku moguće pokriti – optimista je Nikolić.

Naš sagovornik smatra da ne treba sada kukati što plate ubrzano rastu, jer smo godinama sanjali da nam se to konačno dogodi. Nikolić tvrdi da će za četiri-pet godina prosečna zarada u Srbiji sigurno premašiti 600 evra.

– Kad bi se podvukla crta na karti ovog dela Evrope, svi koji bi se našli severozapadno od naših granica odavno su nas prestigli sa platama. Međutim, Bugari, Makedonci, Rumuni i Crnogorci, u proseku su manje plaćeni od nas – primetio je Nikolić.

Prema njegovim rečima, uzrok ovakvog rasta zarada ne treba isključivo tražiti u javnom sektoru, jer on, bez poljoprivrede, čini samo 20 odsto u ukupnom broju zaposlenih.

– Nema sumnje da sada deluju efekti privatizacije i da su plate u privatnim kompanijama povećane. Nekoliko je razloga za to. Prvo, stiglo je, preko investicija, dosta novca, a zabeležen je i rast produktivnosti od 14 odsto. To delom daje prostora poslodavcima da povećavaju zarade – uveren je Nikolić.