Кронова болест напада младе

Од нашег специјалног извештача 

Копенхаген – За Кронову болест први пут сам чула на крају средње школе, када сам имала 18 година: тада су ми лекари рекли да болујем од ње. Читаво детињство маштала сам да постанем полицајац и чим су ми саопштили дијагнозу позвала сам полицију и питала да ли са Кроновом болешћу могу да радим посао који сам желела. Одговор је био кратак – ’не можеш’. У почетку ми је било тешко да се навикнем на чињеницу да сам болесна и да морам да водим рачуна о свему како се моје здравствено стање не би погрошало. Али човек се временом навикне на болест и научи да живи са њом – каже за „Политику” Финкиња Сана Ленфорс (34).

Неколико година лекарима је било потребно да утврде да Сана има Кронову болест. Константни и изразито јаки болови у стомаку, дијареја која је изазивала нагли губитак килограма, крв у столици били су неки од дуготрајних симптома који су указивали на више обољења. Када јој је коначно објашњено од чега болује, Сана је решила да се бори за нормалан живот. Данас живи у Израелу, где ради за стручне медицинске часописе. По струци је физиотерапеут, бави се писањем и води рачуна о исхрани и физичкој кондицији.

– Већ неко време се интензивно припремам за полумаратон који се за неколико дана одржава у Израелу. Надам се да ћу успети да претрчим 21 километар – прича наша саговорница, истичући да је за особе које имају Кронову болест физичка активност веома важна.

Сана Ленфорс је једна од више од три милиона Европљана који имају хроничну запаљенску болест црева. Права епидемија Кронове болести и улцерозног колитиса влада међу становништвом Старог континента, али зараза је интензивна и у другим деловима света, речено је у Копенхагену на недавно одржаној годишњој међународној конференцији Европске организације за Кронову болест и улцерозни колитис. Процењује се да у свету три од 1.000 људи пати од ових обољења. Стрес, генетика, убрзан начин живота и неправилна исхрана неки су од предуслова за добијање хроничне запаљенске болести црева које се све чешће региструју и код деце, али прави узрочник ових обољења још није познат. За њихов настанак везује се и претерана употреба антибиотика, постоје индиције да један од узрочника може да буде бактерија хеликобактер пилори, али ниједна од ових сумњи није научно поткрепљена.

Један од највећих проблема пацијената из целог света јесте споро откривање болести, то јест тешко утврђивање дијагнозе.

– Дуго траје лутање лекара у откривању Кронове болести и улцерозног колитиса. Ја сам имао 14 година када сам се разболео, а тек годину дана касније саопштена ми је дијагноза. Важно је да се с лечењем отпочне што пре, али и да се људи упознају са развојем болести и правилном исхраном – објашњава за наш лист Џералд Неш (38), члан ирског парламента који је на конференцији у Копенхагену учествовао као представник пацијената.

Од 1990. године, када су му лекари саопштили да пати од Кронове болести, многе ствари у лечењу пацијената су се поправиле, али и данас се болесници суочавају са разним проблемима, од неразумевања околине до немогућности да дођу на време до лекара или добију адекватну терапију, објашњава наш саговорник. 

– Потребно је научити да се живи са овом болешћу и да се прихвате ограничења која она ствара. Ту може пуно да помогне околина, али важно је улагати више средстава у проналажење адекватних терапија, које су веома скупе – каже Неш.

Чак 70 одсто људи који имају Кронову болест и улцерозни колитис мора да буде оперисано због узнапредовалог обољења, а често се дешава да исти пацијент има и три-четири хируршка захвата. У светским истраживачким центрима раде се генетичка испитивања, а међу најновијим и најефикаснијим лековима за лечење запаљенских болести црева спадају биолошки лекови – који су и најскупљи: код нас, према незваничној процени, терапија овим медикаментима кошта 2.000 евра месечно.

Карактеристика запаљенских болести црева је доминантан и дуготрајан бол због којег болесник није у стању да обавља дневне активности, нити да иде у школу или на посао, објашњава за наш лист Марко Перовић (37) из српског Удружења оболелих од Кронове болести и улцерозног колитиса.

– То неминовно рађа и изолацију оболелог јер околина тешко разуме проблеме са којима се пацијенти суочавају. Запаљенске болести црева битно утичу на квалитет живота и да би се оболелима помогло потребно је да цело друштво буде боље информисано о Кроновој болести и улцерозном колитису – прича Перовић, који и сам 20 година болује од Кронове болести.

У Србији број оболелих од запаљенских болести креће се око 5.000, али то су само процене јер код нас не постоји регистар оболелих.

– Србија прати европски тренд по броју оболелих: на недељном нивоу приликом амбулантних прегледа откријемо по један случај запаљенских болести црева, а оне су све чешће код тинејџера и малишана. Тренутно радимо на стварању националног регистра оболелих који ће нам омогућити да дођемо до прецизног броја људи који пате од ових болести – истиче за „Политику” др Зоран Миленковић, гастроентеролог са Војномедицинске академије.

Лекови који се користе у свету доступни су и нашим пацијентима, каже др Миленковић, а биолошки препарати се дају према утврђеним правилима и то оним пацијентима за које се утврди да им они могу помоћи.

Изложба посвећена оболелима

Више од 200 уметника из 40 земаља света учествовало је у изложби „Уметност, болест и ја”, отвореној у Копенхагену у оквиру конференције посвећене запаљенским болестима црева. Сваки рад приказује одређену особу која пати од неке аутоимуне болести и уметнички су представљена њена осећања. Слике и скулптуре носе у себи и поруку наде за пацијента, али и жељу да околина боље разуме оболеле.