И стране НВО по закону

Нови нацрт закона о удружењима, који би Министарство за државну управу и локалну самоуправу почетком следеће недеље требало да да на јавну расправу, подразумева да грађани могу да се удружују у циљу остваривања својих циљева – практично, без икаквих ограничења.

Једино што таква удружења не смеју да раде јесте да насилно угрожавају уставни поредак земље, затим, њен територијални интегритет, као и да шире верску, расну и националну мржњу.

Према овом нацрту, једино ће Уставни суд Србије моћи да одлучи о томе да ли ће неко удружење да постоји или не, што значи да би одлуку о забрани рада неког удружења доносио само тај суд и нико други. С друге стране, није предвиђено никакво државно одобрење да би постојала таква организација.

Поред тога што је предложена могућност удруживања и физичких и правних лица, омогућено је и законско деловање страних удружења у Србији, с тим што се, како за "Политику" каже министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић, она подводе под исти режим који важи и за домаћа удружења.

"Страна удружења су постојала и до сада, али без упоришта у закону. Она јесу пријављивала своје деловање Министарству спољних послова, али закон није познавао страна удружења", објашњава Марковић.

Планирано је, затим, увођење јединственог регистра удружења (досад је постојао на два места), али и да удружења –што је посебно занимљиво – не морају да буду уписана у регистар. У том случају, била би примењивана правила о грађанском ортаклуку, која су важила још пре Другог светског рата.

–Утврдили смо стање имовине, заштитили државни интерес, али и интерес оних који су годинама улагали и стварали одређене друштвене организације – каже министар Марковић, који ту своју тврдњу поткрепљује ставом да невладиним организацијама треба да буде омогућено и да стичу имовину, али тако што подлежу свим правилима која у таквим случајевима важе и за друге субјекте.

Ово је од 2000. године трећи предлог закона у који су, како смо чули од саговорника, унета најбоља решења из претходна два акта, с тим што је из другог предлога, урађеног у време министра Зорана Лончара, више од половине текста промењено. Поред новог решења да Уставни суд одлучује о забрани уместо Врховног суда, замењено је, рецимо, и оно које се односило на имовину тих организација.

Новим нацртом предвиђено је да друштвене организације које су до сада користиле непокретности у друштвеној својини настављају да их користе под условима који не могу бити лошији од услова под којима су их до сада користили.

У припреми овог закона учествовали су, поред Министарства за државну управу и локалну самоуправу, и представници невладиног сектора. Миљенко Дерета, из Грађанских иницијатива, каже да овај предлог доживљава "као заједнички предлог Министарства и једног дела цивилног друштва (јер, нису сви могли да буду укључени)". Као основну позитивну новину истиче да је то закон који је у већој мери усклађен са европским стандардима, односно, Оквирном конвенцијом о људским правима и слободама Савета Европе.