I strane NVO po zakonu

Novi nacrt zakona o udruženjima, koji bi Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu početkom sledeće nedelje trebalo da da na javnu raspravu, podrazumeva da građani mogu da se udružuju u cilju ostvarivanja svojih ciljeva – praktično, bez ikakvih ograničenja.

Jedino što takva udruženja ne smeju da rade jeste da nasilno ugrožavaju ustavni poredak zemlje, zatim, njen teritorijalni integritet, kao i da šire versku, rasnu i nacionalnu mržnju.

Prema ovom nacrtu, jedino će Ustavni sud Srbije moći da odluči o tome da li će neko udruženje da postoji ili ne, što znači da bi odluku o zabrani rada nekog udruženja donosio samo taj sud i niko drugi. S druge strane, nije predviđeno nikakvo državno odobrenje da bi postojala takva organizacija.

Pored toga što je predložena mogućnost udruživanja i fizičkih i pravnih lica, omogućeno je i zakonsko delovanje stranih udruženja u Srbiji, s tim što se, kako za "Politiku" kaže ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković, ona podvode pod isti režim koji važi i za domaća udruženja.

"Strana udruženja su postojala i do sada, ali bez uporišta u zakonu. Ona jesu prijavljivala svoje delovanje Ministarstvu spoljnih poslova, ali zakon nije poznavao strana udruženja", objašnjava Marković.

Planirano je, zatim, uvođenje jedinstvenog registra udruženja (dosad je postojao na dva mesta), ali i da udruženja –što je posebno zanimljivo – ne moraju da budu upisana u registar. U tom slučaju, bila bi primenjivana pravila o građanskom ortakluku, koja su važila još pre Drugog svetskog rata.

–Utvrdili smo stanje imovine, zaštitili državni interes, ali i interes onih koji su godinama ulagali i stvarali određene društvene organizacije – kaže ministar Marković, koji tu svoju tvrdnju potkrepljuje stavom da nevladinim organizacijama treba da bude omogućeno i da stiču imovinu, ali tako što podležu svim pravilima koja u takvim slučajevima važe i za druge subjekte.

Ovo je od 2000. godine treći predlog zakona u koji su, kako smo čuli od sagovornika, uneta najbolja rešenja iz prethodna dva akta, s tim što je iz drugog predloga, urađenog u vreme ministra Zorana Lončara, više od polovine teksta promenjeno. Pored novog rešenja da Ustavni sud odlučuje o zabrani umesto Vrhovnog suda, zamenjeno je, recimo, i ono koje se odnosilo na imovinu tih organizacija.

Novim nacrtom predviđeno je da društvene organizacije koje su do sada koristile nepokretnosti u društvenoj svojini nastavljaju da ih koriste pod uslovima koji ne mogu biti lošiji od uslova pod kojima su ih do sada koristili.

U pripremi ovog zakona učestvovali su, pored Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i predstavnici nevladinog sektora. Miljenko Dereta, iz Građanskih inicijativa, kaže da ovaj predlog doživljava "kao zajednički predlog Ministarstva i jednog dela civilnog društva (jer, nisu svi mogli da budu uključeni)". Kao osnovnu pozitivnu novinu ističe da je to zakon koji je u većoj meri usklađen sa evropskim standardima, odnosno, Okvirnom konvencijom o ljudskim pravima i slobodama Saveta Evrope.