Кобасица – нови бренд

Турија – Маса света боравила је протеклог викенда у Турији код Србобрана, где је одржана већ надалеко чувена Кобасицијада, утемељена још пре тридесет година. Гости су пристизали са разних страна – из свих крајева Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Мађарске, Италије, па и из Америке, Русије, Немачке, Швајцарске… Организатор процењује да је програме ове традиционалне туристичко-привредне манифестације од петка до јучерашњег поподнева пратило више од двадесет хиљада посетилаца.

Централни догађај и овог пута је било представљање највеће кобасице на свету, дугачке 2.030 метара и тешке скоро две и по тоне. Домаћини из Турије тиме су надмашили свој прошлогодишњи подвиг, када је њихова „мегакобаја” од 2.029 метара и званично уврштена у Гинисову књигу рекорда. Њихова овогодишња рекордерка надевена је најквалитетнијим месом од тридесетак товљеника, самлевеним и зачињеним по традиционалном народном рецепту, који се у овом бачком селу од памтивека љубоморно чува. Тај посао умешно је обавила група од десет искусних мајстора, од четвртка поподне до суботе ујутро, предвођена Мирославом Медурићем Чичом, који је са групом овдашњих ентузијаста пре тридесет година први пут организовао ову својеврсну светковину кобасичара, да би недуго потом она стекла и међународну репутацију, тако да је данас део туристичке понуде овог дела Србије.

– Први пут, крајем фебруара пре три деценије, направили смо кобасицу од две хиљаде метара, што се и тада сматрало светским рекордом, а у међувремену, сваке године је продужавамо за један метар. То је заштићен производ с географским пореклом, својеврсни домаћи прехрамбени бренд, наш војвођански специјалитет каквог нигде на кугли земаљској нема. Ова кобасица прави се за све узрасте и за најпробирљивије сладокусце, подједнако је препоручљива и за дијеталце и за истинске гурмане. У њој нема адитива, направљена је искључиво од најквалитетнијег свињског меса и природних зачина – објашњава Мирослав Медурић Чича и наводи да је у плану да се у селу отвори специјализована мини фабрика у којој ће се током читаве године производити кобасице за широко тржиште на традиционални домаћински начин.

Из радионице у којој је направљена, џиновска кобасица допремљена је моћним трактором пред публику окупљену у центру села, сложена у великом контејнеру и увијена у пластичну фолију, како то налажу хигијенско-санитарни прописи, а потом је продавана по 500 динара за метар, што отприлике одговара једном килограму тежине. Разграбљена је за тили час, људи су се тискали око ње баш као да се дели бадава, а многи који нису имали среће да купе парче рекордерке, морали су се задовољити на штандовима где је понуда кобасица била изузетно богата и разноврсна.

Сва три дана трајања Кобасицијаде дуж главног сеоског шора били су постављени штандови са разним продимљеним специјалитетима, како од свињског меса, тако и од говеђег, овчијег, козјег, а било је и шпеција од дивљачи, као и лековитог биља, меда, домаће ракије и вина, све по релативно повољним промотивним ценама. Крчкали су се у котловима и разни паприкаши и гулаши, роштиљи су радили од првих јутарњих сати до касно у ноћ, није мањкало ни јагњећег и прасећег печења с ражња. Било је ту, као и на сваком вашару, и млечних производа и слаткиша, домаћих рукорада и плетива, посуђа, пољопривредних алатки, прибора за разне мајсторије… Саборски амбијент оплемениле су и бројне фолклорне и певачке дружине из двадесетак војвођанских места, које су се свакодневно, по десетак сати, уз игру и песму смењивале на пространој позорници.