Уз пријемни и – излазни испит

Према писању америчког образовног портала „Хечингер рипорт”, који је пренео и „Тајм”, све више високих школа у САД уз пријемни испит, уводи и неку врсту излазног испита како би се на крају школовања проверило шта је студент заиста научио. Излазни испити (уз дипломски који се подразумева и без обзира на оцене у индексу), уведени су углавном на захтев родитеља, али и законодаваца и других који желе да се увере да за плаћени новац, то јест школарину, добијају квалитетан „производ”.

Ово преддипломско тестирање од ове године уводи држава Охајо. У Мисурију већ постоје тестови под називом „провера основних академских предмета”, а свих 42.000 студената Универзитета западних гувернера, онлајн универзитета који су основали гувернери 19 америчких држава, имају тестове процене знања пре добијања дипломе. Још око 50 универзитета у девет америчких држава покушавају да развију начин да тестирају студенте пре дипломирања, али засада искључиво у сврху процене својих програма.

Увођење нових начина мерења студентског знања већ наилази на отпор међу факултетима за које важи да припадају кругу најбољих, јер они већ имају добру репутацију и могу само да буду на губитку, оцењује овај портал који су покренули наставници Учитељског факултета Колумбија универзитета.

Проректорка за науку Универзитета у Београду професор др Иванка Поповић поздравља ово подизање критеријума, јер како каже, нема ништа лоше у томе да се повећају очекивања од студената с једне стране, али и да с друге стране, буде већа одговорност професора. Међутим…

– Ми смо далеко од тога, а ефекте онлајн учења тек треба да анализирамо, пошто тај модел још није заживео у Србији. Волела бих када би наше школство почели да уређујемо редом, од обданишта до факултета, а не обрнуто. Ми смо радили реформу одозго и то није испало баш најбоље – мишљење је професорке Поповић, која је у претходном мандату била и декан Технолошко-металуршког факултета.

И др Петар Јовановић, потпредседник Конференције високих школа Србије и директор Високе школе за пројектни менаџмент, сматра да би ова идеја била примењена код нас – мора много тога прво да се реши у образовном систему.

– То је добра замисао, како би се неки студенти ипак натерали да уче, а не само да дођу по диплому, говорим о српском образовању. То наравно не значи да су сви приватни факултети лоши, као што нису ни сви државни добри, има и једних и других на обе стране, као што имате и добре и лоше професоре – каже др Јовановић.

Овај професор који је био и декан државног Факултета организационих наука, ипак не мисли да је ово начин да се подигну критеријуми у америчком образовном систему. За разлику од многих, има добро мишљење о нашем образовању када се упореди са америчким.

– Нису наши факултети толико слабији у односу на америчке као што се мисли, и тамо има свега и свачега, од елитних до оних чија диплома не би могла да буде призната на рецимо, нашем Електротехничком факултету. Оно што је предност њихових факултета јесте што су практичнији, студенти се брже запошљавају, а са друге стране наши студенти су теоријски поткованији, имао сам прилику да се у то уверим више пута. И опште знање које стичу наши млади далеко је боље од знања које стичу средњошколци у САД – сматра овај професор.

Овај тренд који се убрзано шири Америком, а видеће се да ли ће се и колико „примити” у остатку света, по мишљењу наставника, демаскира изненађујућу реалност: да све те скупе универзитетске дипломе заправо не доказују да је студент довољно образован да би био такмац на тржишту рада.

То показују и налази Америчког института за истраживања, по којем су готово половина оцена на факултетима – највише оцене, а истовремено половина оних који су пред дипломирањем на четворогодишњим студијама немају потребан ниво писмености. У Србији није било истраживања на ову тему, а послодавци често говоре да добијају дипломце који не знају таблицу множења, греше у употреби малог и великог слова или „цртају као Дирер, али не знају да креирају мајицу”.