Uz prijemni i – izlazni ispit

Prema pisanju američkog obrazovnog portala „Hečinger riport”, koji je preneo i „Tajm”, sve više visokih škola u SAD uz prijemni ispit, uvodi i neku vrstu izlaznog ispita kako bi se na kraju školovanja proverilo šta je student zaista naučio. Izlazni ispiti (uz diplomski koji se podrazumeva i bez obzira na ocene u indeksu), uvedeni su uglavnom na zahtev roditelja, ali i zakonodavaca i drugih koji žele da se uvere da za plaćeni novac, to jest školarinu, dobijaju kvalitetan „proizvod”.

Ovo preddiplomsko testiranje od ove godine uvodi država Ohajo. U Misuriju već postoje testovi pod nazivom „provera osnovnih akademskih predmeta”, a svih 42.000 studenata Univerziteta zapadnih guvernera, onlajn univerziteta koji su osnovali guverneri 19 američkih država, imaju testove procene znanja pre dobijanja diplome. Još oko 50 univerziteta u devet američkih država pokušavaju da razviju način da testiraju studente pre diplomiranja, ali zasada isključivo u svrhu procene svojih programa.

Uvođenje novih načina merenja studentskog znanja već nailazi na otpor među fakultetima za koje važi da pripadaju krugu najboljih, jer oni već imaju dobru reputaciju i mogu samo da budu na gubitku, ocenjuje ovaj portal koji su pokrenuli nastavnici Učiteljskog fakulteta Kolumbija univerziteta.

Prorektorka za nauku Univerziteta u Beogradu profesor dr Ivanka Popović pozdravlja ovo podizanje kriterijuma, jer kako kaže, nema ništa loše u tome da se povećaju očekivanja od studenata s jedne strane, ali i da s druge strane, bude veća odgovornost profesora. Međutim…

– Mi smo daleko od toga, a efekte onlajn učenja tek treba da analiziramo, pošto taj model još nije zaživeo u Srbiji. Volela bih kada bi naše školstvo počeli da uređujemo redom, od obdaništa do fakulteta, a ne obrnuto. Mi smo radili reformu odozgo i to nije ispalo baš najbolje – mišljenje je profesorke Popović, koja je u prethodnom mandatu bila i dekan Tehnološko-metalurškog fakulteta.

I dr Petar Jovanović, potpredsednik Konferencije visokih škola Srbije i direktor Visoke škole za projektni menadžment, smatra da bi ova ideja bila primenjena kod nas – mora mnogo toga prvo da se reši u obrazovnom sistemu.

– To je dobra zamisao, kako bi se neki studenti ipak naterali da uče, a ne samo da dođu po diplomu, govorim o srpskom obrazovanju. To naravno ne znači da su svi privatni fakulteti loši, kao što nisu ni svi državni dobri, ima i jednih i drugih na obe strane, kao što imate i dobre i loše profesore – kaže dr Jovanović.

Ovaj profesor koji je bio i dekan državnog Fakulteta organizacionih nauka, ipak ne misli da je ovo način da se podignu kriterijumi u američkom obrazovnom sistemu. Za razliku od mnogih, ima dobro mišljenje o našem obrazovanju kada se uporedi sa američkim.

– Nisu naši fakulteti toliko slabiji u odnosu na američke kao što se misli, i tamo ima svega i svačega, od elitnih do onih čija diploma ne bi mogla da bude priznata na recimo, našem Elektrotehničkom fakultetu. Ono što je prednost njihovih fakulteta jeste što su praktičniji, studenti se brže zapošljavaju, a sa druge strane naši studenti su teorijski potkovaniji, imao sam priliku da se u to uverim više puta. I opšte znanje koje stiču naši mladi daleko je bolje od znanja koje stiču srednjoškolci u SAD – smatra ovaj profesor.

Ovaj trend koji se ubrzano širi Amerikom, a videće se da li će se i koliko „primiti” u ostatku sveta, po mišljenju nastavnika, demaskira iznenađujuću realnost: da sve te skupe univerzitetske diplome zapravo ne dokazuju da je student dovoljno obrazovan da bi bio takmac na tržištu rada.

To pokazuju i nalazi Američkog instituta za istraživanja, po kojem su gotovo polovina ocena na fakultetima – najviše ocene, a istovremeno polovina onih koji su pred diplomiranjem na četvorogodišnjim studijama nemaju potreban nivo pismenosti. U Srbiji nije bilo istraživanja na ovu temu, a poslodavci često govore da dobijaju diplomce koji ne znaju tablicu množenja, greše u upotrebi malog i velikog slova ili „crtaju kao Direr, ali ne znaju da kreiraju majicu”.