Оживљавање „галеба 001”

Понос југословенске војне авио-индустрије – школски авион „соко Г-2 галеб” на чијем трупу је велики натпис „Србија”, после рутинског лета спушта се на земљану писту спортског аеродрома „Лисичји јарак”. Ову летелицу је на недавно одржаном летачком митингу у Аустрији, што уживо, што посредством медија, на делу видело чак пола милиона људи.

– Овај примерак „галеба Г-2” настао је 1968, а још је способaн за најзахтевније акробације. Са њим смо представљали Србију на бројним смотрама, пре свега у земљама окружења, затим у Чешкој, Аустрији, Великој Британији... –наглашава Владимир Бојовић, представник Аероклуба „Галеб”, чије су летелице смештене у хангарима у Лисичјем јарку.

На тамошњем аеродрому је и прототип серије „галеб Г-2”, под називом „галеб 001”

– Поверено нам је да га рестаурирамо, што би требало да буде готово за највише две године. Његов власник је Музеј ратног војног ваздухопловства. Са постојећим буџетом поправка је веома компликована, а у њој учествују и волонтери. Овај први примерак у неколико детаља разликује се од серијских „Г-2” ваздухоплова, па су неке компоненте произведене специјално за њега и сада би морале да буду наручене од произвођача – каже Бојовић.

По завршетку рестаурације, прототип би требало да буде у стању да се креће по тлу и обавља неке од основних операција.

– Није предвиђено да „галеб 001” поново лети, већ да буде музејски експонат. Овај авион је иначе био постављен као учило на сомборском аеродрому до НАТО бомбардовања 1999. У нападу на тај војни објекат тешко је оштећен, а после рата припао је Музеју ЈРВ – наводи Бојовић.

По завршетку рестаурације, прототип би требало да буде у стању да се креће по тлу

Један од механичара који раде на прототипу „галеб 001” Душан Бастл истиче да је овај први примерак био рађен квалитетно као и цела серија, тако да ни данас на најосетљивијим тачкама, на местима где су склапани делови трупа, не постоје видљиви трагови бројних часова лета.

– Једине пукотине остале су од гелера приликом бомбардовања. Тада је пробушен и један од три специјална резервоара, око којих имамо највише посла – закључује Бастл.

-------------------------------------------------------------------------------------

На афричком небу

Пилот „галеба Г-2” из 1968. Саша Ристић који гостује на аеромитинзима широм Европе каже да је овај авион пројектован тако да у току обуке може да толерише бројне грешке полазника без последица и да се и данас једна летелица тог типа налази у употреби на војном аеродрому у Батајници.

– Земља у којој се и данас „Г-2” масовније користи је Либија, у коју је од 250 примерака који су произведени у Југославији, извезено чак стотину. Њихови пилоти обучавани су код нас, а један број авиона нашао се и у Замбији – наводи Ристић.

-------------------------------------------------------------------------------------

„Ролс Ројс” и „Прва петолетка”

Лаки јуришник „галеб Г-2” склапан је у фабрици „Соко” у Мостару. У њега су уграђиване компоненте из Велике Британије – „Ролс Ројсов” мотор, седишта, резервоари...

– Све остало било је југословенско, попут лимарије, или хидраулике коју је правила „Прва петолетка” у Трстенику, о чијем квалитету сведочи чињеница да је ову компоненту правила и за амерички „Боинг”. Са том комбинацијом „Г-2” остао је готово неуништив до данас, док су на пример на сродном енглеском моделу „џет провосту” после приближно истог времена употребе забележена оштећења на најосетљивијим деловима трупа па сада, за разлику од нашег „Галеба Г-2”, има ограничења када је реч о дозвољеним акробацијама – објашњава Душан Бастл.

-------------------------------------------------------------------------------------

Изван војске 14 примерака

Владимир Бојовић каже да је изван војне употребе 14 примерака „галеба Г-2”, а првих шест откупљено је од ЈНА 1990. и извезено у САД.

– Потом је 1996. још осам авиона овог типа откупљено, од чега је шест остало у Југославији, а по један је извезен у Америку и Аустралију. Аероклуб „Галеб” први пут је имао промотивни лет са овим авионом 1998. Од 2000. војном авијацијом почињу озбиљније да се баве аероклубови у већини земаља окружења, а „галеб Г-2” смо после НАТО бомбардовања представили у Румунији 2002. године – каже Бојовић.