Светски финансијери као предизборни тест

Мисија Међународног монетарног фонда (ММФ) од данас па све до 13. марта боравиће у Србији како би припремила терен за склапање аранжмана из предострожности. Делегацију ММФ-а предводи Зузана Мургасова, потврђено је у канцеларији ММФ-а за Србију.

Министарство финансија је децембра прошле године саопштило да је Србија спремна да почне преговоре са ММФ-ом о аранжману из предострожности који подразумева договор о програму реформи, економских и фискалних мера Владе Србије, чију ће реализацију пратити ММФ, и уз стављање на располагања Србији одређене суме новца, која не мора да се повлачи.

Министар финансија Лазар Крстић изјавио је крајем јануара да је долазак мисије ММФ-а у Србију током предизборне кампање преседан, и да представља знак поверења да ће држава наставити да спроводи реформе. Упућени, међутим, сматрају да није необично то што мисија ММФ долази да о аранжману преговара с техничком владом, јер верују да ће следећа влада бити сличне структуре. Текућом посетом ће тако скратити припремне радње за склапање будућег споразума.

Такође се не очекује да ће се мисија ММФ-а током посете пуно оглашавати, вероватно само с општим формулацијама како не би иритирала јавност у предизборној кампањи, јер међу њиховим условима су и они врло непопуларни.

Шта ће ММФ тражити мање-више је већ недавно наговестио први потпредседник техничке владе Александар Вучић својом изјавом да ће мисија да тражи уштеде у буџету од око 400 милиона евра, односно да смањи буџетски дефицит за 0,5 до један одсто бруто домаћег производа (БДП).

По Вучићу, споразум с овом светском финансијском институцијом је сигуран што је јасно из изјаве – „имаћемо с ММФ-ом споразум о аранжману из предострожности који ће значити сигурност за даља улагања у Србији и основ за уговарање кредита са Светском банком до краја априла”.

Није ништа ново да нам је штедња потребна због велике државне потрошње, све већег удела јавног дуга у бруто домаћем производу земље због чега нам, између осталог, прети и дужничка криза. На то је много пута упозоравао и Фискални савет.

На чему можемо да уштедимо тих 400 милиона евра који нису обухваћени ранијим програмима фискалне консолидације?

Највећи издаци у буџету су за плате у јавном сектору, пензије, субвенције и гаранције привреди. Уштеде су већ направљене увођењем солидарног пореза, као и по основу забране новог запошљавања. За ову годину већ су планиране уштеде због увођења платних разреда и то на нивоу од 0,5 одсто БДП-а.

Предузећа у реструктурирању, њих 150, требало би по слову закона, да престану да постоје до краја јуна ове године, а као подршка за решење овог проблема Светска банка је вољна да нам одобри зајам. Неизвестан је и трошак за „Железару Смедерево” у овој години, као и за покривање осигураних депозита у пропалим банкама.

Дугови „Србијагаса”, због датих гаранција, све више оптерећују буџет, а у овој години се очекује да ово предузеће не само да престане да гомила губитке, већ и да почне да их само враћа.

Фискални савет је у последњем извештају упозорио да су велики буџетски трошак и бонуси за полицију и војску на које се, пошто се рачунају као социјална помоћ не плаћају порези и доприноси.

Подразумева се да се, већ по формирању нове владе, морају направити планови за реформу ПИО система и рационализацију трошкова у здравству. Све то како би се у наредним годинама постигле уштеде од додатних 1,5 одсто БДП-а у просеку.

Последњи аранжман Србије и ММФ-а склопљен је крајем септембра 2011, а замрзнут у фебруару наредне године, јер је буџет за 2012. одступио од договореног фискалног програма.