Svetski finansijeri kao predizborni test

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) od danas pa sve do 13. marta boraviće u Srbiji kako bi pripremila teren za sklapanje aranžmana iz predostrožnosti. Delegaciju MMF-a predvodi Zuzana Murgasova, potvrđeno je u kancelariji MMF-a za Srbiju.

Ministarstvo finansija je decembra prošle godine saopštilo da je Srbija spremna da počne pregovore sa MMF-om o aranžmanu iz predostrožnosti koji podrazumeva dogovor o programu reformi, ekonomskih i fiskalnih mera Vlade Srbije, čiju će realizaciju pratiti MMF, i uz stavljanje na raspolaganja Srbiji određene sume novca, koja ne mora da se povlači.

Ministar finansija Lazar Krstić izjavio je krajem januara da je dolazak misije MMF-a u Srbiju tokom predizborne kampanje presedan, i da predstavlja znak poverenja da će država nastaviti da sprovodi reforme. Upućeni, međutim, smatraju da nije neobično to što misija MMF dolazi da o aranžmanu pregovara s tehničkom vladom, jer veruju da će sledeća vlada biti slične strukture. Tekućom posetom će tako skratiti pripremne radnje za sklapanje budućeg sporazuma.

Takođe se ne očekuje da će se misija MMF-a tokom posete puno oglašavati, verovatno samo s opštim formulacijama kako ne bi iritirala javnost u predizbornoj kampanji, jer među njihovim uslovima su i oni vrlo nepopularni.

Šta će MMF tražiti manje-više je već nedavno nagovestio prvi potpredsednik tehničke vlade Aleksandar Vučić svojom izjavom da će misija da traži uštede u budžetu od oko 400 miliona evra, odnosno da smanji budžetski deficit za 0,5 do jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Po Vučiću, sporazum s ovom svetskom finansijskom institucijom je siguran što je jasno iz izjave – „imaćemo s MMF-om sporazum o aranžmanu iz predostrožnosti koji će značiti sigurnost za dalja ulaganja u Srbiji i osnov za ugovaranje kredita sa Svetskom bankom do kraja aprila”.

Nije ništa novo da nam je štednja potrebna zbog velike državne potrošnje, sve većeg udela javnog duga u bruto domaćem proizvodu zemlje zbog čega nam, između ostalog, preti i dužnička kriza. Na to je mnogo puta upozoravao i Fiskalni savet.

Na čemu možemo da uštedimo tih 400 miliona evra koji nisu obuhvaćeni ranijim programima fiskalne konsolidacije?

Najveći izdaci u budžetu su za plate u javnom sektoru, penzije, subvencije i garancije privredi. Uštede su već napravljene uvođenjem solidarnog poreza, kao i po osnovu zabrane novog zapošljavanja. Za ovu godinu već su planirane uštede zbog uvođenja platnih razreda i to na nivou od 0,5 odsto BDP-a.

Preduzeća u restrukturiranju, njih 150, trebalo bi po slovu zakona, da prestanu da postoje do kraja juna ove godine, a kao podrška za rešenje ovog problema Svetska banka je voljna da nam odobri zajam. Neizvestan je i trošak za „Železaru Smederevo” u ovoj godini, kao i za pokrivanje osiguranih depozita u propalim bankama.

Dugovi „Srbijagasa”, zbog datih garancija, sve više opterećuju budžet, a u ovoj godini se očekuje da ovo preduzeće ne samo da prestane da gomila gubitke, već i da počne da ih samo vraća.

Fiskalni savet je u poslednjem izveštaju upozorio da su veliki budžetski trošak i bonusi za policiju i vojsku na koje se, pošto se računaju kao socijalna pomoć ne plaćaju porezi i doprinosi.

Podrazumeva se da se, već po formiranju nove vlade, moraju napraviti planovi za reformu PIO sistema i racionalizaciju troškova u zdravstvu. Sve to kako bi se u narednim godinama postigle uštede od dodatnih 1,5 odsto BDP-a u proseku.

Poslednji aranžman Srbije i MMF-a sklopljen je krajem septembra 2011, a zamrznut u februaru naredne godine, jer je budžet za 2012. odstupio od dogovorenog fiskalnog programa.