Минус у буџету болнији од захтева ММФ-а

Представници Међународног монетарног фонда долазе у Београд и са њима ће се разговарати о могућем аранжману из предострожности што би могло поново да подигне „притисак” будућим пензионеркама због поновљеног захтева да се старосна граница за одлазак у пензију помери са 60 на 63 године. И то већ од јануара наредне године. Постоји и идеја да мушкарци иду у пензију са 67 година живота.

За њих је старосна граница већ подигнута на 65 година, што би у перспективи требало да важи и за жене. За лепши пол олакшавајућа околност би требало да буде, како је предвиђено реформом ПИО, то што се старосна граница повећава за по шест месеци до 2015. године све до 63. године.

У свим ранијим сусретима са представницима ММФ-а, а тако ће, по свему судећи, бити и овог пута, разговарало се о смањењу буџетског дефицита са 13 на 10 одсто БДП за исплату пензија. Објективно, Србија оваква каква јесте и са привредом какву има – то не може дуже да поднесе. И то је, рекло би се, једна страна приче.

Друга има, без сваке сумње, хуманију страну. Питање је да ли уштеде о којима ММФ говори могу да се реше сталним повећавањем старосне границе за одлазак у пензију, јер је просечан век жена 73, а мушкараца 71 година. Према садашњим подацима просечна старост мушкараца пензионера је 70, а жена 66 година. То каже статистика. Она још вели да се пензија у Србији у просеку исплаћује 17,1 годину, јер многи се пензионишу релативно млади. Годишња статистика фонда показује да 40 и више година стажа оствари 44,7 одсто мушкараца, а од 35 до 40 година стажа 48,35 одсто жена. Просечан стаж мушкараца је 36, а жена 31 годину, док је код инвалидских пензионера просек година које проведу на послу 25.

Живот, међутим, у много чему демантује статистику. Па тако, годишње на шалтере фонда „закуца” стотинак хиљада нових осигураника. Нажалост, између 75.000 и 80.000 пензионера годишње оде са овог света. Од тих „новопридошлих” у првој пензионерској години умре око хиљаду. Од првог јануара 2011. до краја 2013. године евидентирано је укупно 3.008 пензионера који су преминули у првој години коришћења пензије.

Учешће броја корисника пензија с бенефицираним радним стажом на крају 2012. године износио је 16,8 одсто код Фонда ПИО запослених, код самосталца 6,2 и пољопривредних пензионера 0,5 одсто.

Иначе, од 1,7 милиона пензионера у Србији, 84 њих рођено је у периоду од 1909. до 1914. године и данас прима пензије. Троје је рођено 1910. године, док је 1911. рођено још њих четворо, што значи да данас газе 103. односно 104. годину и примају пензију.