Minus u budžetu bolniji od zahteva MMF-a

Predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda dolaze u Beograd i sa njima će se razgovarati o mogućem aranžmanu iz predostrožnosti što bi moglo ponovo da podigne „pritisak” budućim penzionerkama zbog ponovljenog zahteva da se starosna granica za odlazak u penziju pomeri sa 60 na 63 godine. I to već od januara naredne godine. Postoji i ideja da muškarci idu u penziju sa 67 godina života.

Za njih je starosna granica već podignuta na 65 godina, što bi u perspektivi trebalo da važi i za žene. Za lepši pol olakšavajuća okolnost bi trebalo da bude, kako je predviđeno reformom PIO, to što se starosna granica povećava za po šest meseci do 2015. godine sve do 63. godine.

U svim ranijim susretima sa predstavnicima MMF-a, a tako će, po svemu sudeći, biti i ovog puta, razgovaralo se o smanjenju budžetskog deficita sa 13 na 10 odsto BDP za isplatu penzija. Objektivno, Srbija ovakva kakva jeste i sa privredom kakvu ima – to ne može duže da podnese. I to je, reklo bi se, jedna strana priče.

Druga ima, bez svake sumnje, humaniju stranu. Pitanje je da li uštede o kojima MMF govori mogu da se reše stalnim povećavanjem starosne granice za odlazak u penziju, jer je prosečan vek žena 73, a muškaraca 71 godina. Prema sadašnjim podacima prosečna starost muškaraca penzionera je 70, a žena 66 godina. To kaže statistika. Ona još veli da se penzija u Srbiji u proseku isplaćuje 17,1 godinu, jer mnogi se penzionišu relativno mladi. Godišnja statistika fonda pokazuje da 40 i više godina staža ostvari 44,7 odsto muškaraca, a od 35 do 40 godina staža 48,35 odsto žena. Prosečan staž muškaraca je 36, a žena 31 godinu, dok je kod invalidskih penzionera prosek godina koje provedu na poslu 25.

Život, međutim, u mnogo čemu demantuje statistiku. Pa tako, godišnje na šaltere fonda „zakuca” stotinak hiljada novih osiguranika. Nažalost, između 75.000 i 80.000 penzionera godišnje ode sa ovog sveta. Od tih „novopridošlih” u prvoj penzionerskoj godini umre oko hiljadu. Od prvog januara 2011. do kraja 2013. godine evidentirano je ukupno 3.008 penzionera koji su preminuli u prvoj godini korišćenja penzije.

Učešće broja korisnika penzija s beneficiranim radnim stažom na kraju 2012. godine iznosio je 16,8 odsto kod Fonda PIO zaposlenih, kod samostalca 6,2 i poljoprivrednih penzionera 0,5 odsto.

Inače, od 1,7 miliona penzionera u Srbiji, 84 njih rođeno je u periodu od 1909. do 1914. godine i danas prima penzije. Troje je rođeno 1910. godine, dok je 1911. rođeno još njih četvoro, što znači da danas gaze 103. odnosno 104. godinu i primaju penziju.