Прокључало у тополској ливници

Топола – Синдикатима у „Ливници Топола“ заједничко је само једно – не желе да радници које заступају заврше на улици. У свему другом се разликују, поготово када је реч о мерама које треба применити како би предузеће са 130 запослених стало на ноге.

Због тога је дошло до сукоба, који се распламсао после одлуке владе 17. јануара да у предузећу замени представнике већинског државног капитала. Једни сматрају да је то лоше решење, које ће довести до смене „успешног руководства“, а други кажу да је то први корак ка изласку из кризе.

Недавно, у разговору за наш лист, председник Самосталног синдиката Ђорђе Лукић је рекао како би најбоље било да на челу ливнице остане садашње руководство, будући да је „консолидовало производњу“.

Међутим, после текста „Прокључало незадовољство у тополској ливници“, у којем је своје ставове изнео и директор Живко Кнежевић, најављујући већу производњу и нове инвестиције, „Политици“ се обратио синдикат Независност. У том синдикату кажу да ливницу, која је оптерећена огромним дуговима, садашње руководство води у пропаст.

Истог мишљења су и мали акционари, радници који не припадају ниједном синдикату, а изјаву за наш лист јуче је дао и председник општине Топола Драган Јовановић.

– Директор Кнежевић је од државне фирме направио приватну, на најодговорнија места запослио је своје рођаке. Локална самоуправа је забринута за будућност предузећа и у потпуности подржава одлуку владе о промени заступника државног капитала. То ће, надам се, довести и до смене у руководства – рекао је Јовановић.

Осим што тврде да Самостални синдикат „обмањује јавност“, у синдикату Независност додају да предузеће ради тек са 20 одсто капацитета, да су за три године направљени дугови од око шест милиона евра и да производња може стати сваког часа.

– Није нам јасно о каквим успесима говоре директор Кнежевић и колеге из Самосталног синдиката, када запослени примају минималан доходак. Од око шест милиона евра дуга, који је направљен од доласка Кнежевића, 2,7 милиона евра односи се на дуг према Фонду за развој. Уместо да се улаже у набавку опреме, директор је купио нове службене аутомобиле – каже председник Независности Александар Нешковић.

У разговору за „Политику“, директор Кнежевић је, подсетимо, најавио повећање производње одливака са 1.500 на 4.000 тона годишње, већи извоз и долазак компаније ХГ-Тек из Немачке с којом се, како је рекао, преговара о стратешкој инвестицији од пет до седам милиона евра. За првог човека тополске општине, та прича је „шарена лажа“.

– Ја сам лично нашао стратешког партнера за ливницу. Реч је о познатом српском инжењеру и бизнисмену Дејану Илићу, који живи и ради у Немачкој. Он има конкретан план, да повећа производњу на 1.000 тона одливака месечно и запосли још око 200 радника. О томе смо се већ договорили, све друге приче су шарена лажа којом се радници и јавност само доводе у заблуду – појаснио је Јовановић.

Ливница у Тополи, својевремено једна од најмодернијих у југоисточној Европи, грађена по узору на „Мерцедесову“ ливницу у Мајнхајму, успешно је пословала све до 2000, а извозила је и током бомбардовања 1999. године. Приватизована је 2005, када ју је купила словеначка компанија „Ливар“.

Због непрофитабилних послова, ливница је доведена до руба пропасти, због чега је влада донела одлуку да поништи купопродајни уговор, 2010. Те године ово акционарско друштво је поново преузела држава и покренула процес реструктурисања. За директора је именован Живко Кнежевић, који је ливницу водио осамдесетих и деведесетих година прошлог века.

-------------------------------------------------------------

Син и снаја „људи од поверења”

Поводом оптужби да у „Ливници Топола“ влада непотизам, Кнежевић је у изјави за наш лист рекао да је, приликом именовања за директора, од државе тражио да му дозволи да на најодговорнија места у предузећу постави „људе од поверења“.

– Моја снаја је већ радила у фирми, а сина сам запослио у комерцијали, како бих могао да контролишем токове новца. То су млади људи и не видим шта је ту спорно. Иначе, када сам дошао, сменио сам цело руководство – појаснио је Кнежевић.

Што се тиче оптужби да је новац за развој и набавку нове опреме преусмерио на куповину службених аутомобила („мазда а3“ и „мазда а5“), Кнежевић је рекао да је та набавка била „компензација“, те да „ниједан динар није скинут са рачуна фирме“.