Проветримо државу

Улажите у Србију! Не само зато што су овде сада профити већи него у Хрватској или Словенији, већ зато што је Србија најперспективнија земља у региону.

Овакав позив домаћим и страним инвеститорима, прошле недеље, гостујући у Политикином пословном клубу, упутио је и човек са "терена" – бизнисмен Слободан Вучићевић, председник српске Асоцијације менаџера.

Са искуством у породичном и корпоративном бизнису, од Пожеге до Рија де Жанеира, у пет бивших југословенских република и на три континента, први човек "Гранд прома", "Соко Штарка", "Дексика", "Малина продукта", "Дроге Колинске", те још и председник управе Спортског друштва "Црвена звезда", процењује да ће овде бити – све боље.

Али кредитни рејтинг нам је погоршан, или, како нас власти убеђују, само "није побољшан"

Троши се много, а чим је буџетска потрошња велика јавља се и страх од инфлације и то утиче на макроекономску стабилност. Упркос томе, убеђен сам да ће следећих неколико година бити добре за Србију, да имамо, иако највише каснимо, највеће шансе да ту доцњу надокнадимо.

 У чему је та српска шанса?

Пре свега у регионалном повезивању: у могућностима које нам пружа ЦЕФТА, са тржиштем већим од бивше Југославије и бесцаринским трговањем, бенефицијама које ће привући инвеститоре и повећати извоз. Уз то, наша економија има више потенцијала и од македонске, црногорске, босанске... Делује поражавајуће да је наш бруто домаћи производ упола мањи од хрватских 9.000 долара по становнику. Али то не значи да је код њих баш толико боље.

Више нас потреса словеначких 17.000 долара.

Словенија је ипак Европска унија, док Хрвати лако могу да уђу у у клопку ксенофобије – "шта ће нам странци кад нам добро иде". То Србији не сме да се догоди.

Али ни наши политичари нису далеко од ксенофобичности?

Да сам нека власт, отворио бих сва врата капиталу. Србију бих направио што атрактивнијом, конкурентнијом, да се овде слију сва знања, технологије, да се отвори што више фабрика, да буде што више конкуренције. Што више понуђача, биће више и цене наших компанија. Ако то важи за појединце и фирме, онда и држава сама себи може највише да помогне – да среди свој економски и политички миље и да препозна своје садашње компаративне предности.

А то су?

Тржиште је велико, географски положај добар и јак потенцијал за добре кадрове. Саобраћај је наша најјача компаративна предност. Пољопривреда, мање-више, нико се од ње није обогатио...

Како да сами себи помогнемо?

Хајде да саградимо аутопут, да направимо индустријске паркове, да продајемо или уредимо земљиште и поклонимо зарад будућих улагања плацеве у околини Београда, у Војводини... Све те општине, попут Пазове, имају шансу да постану Швајцарска...

Шта би држава требало још да учини да би била што пожељнија за пословање?

Пре свега да се коначно реши питање Хага и Косова, да се успостави политичка и одржи економска стабилност, како би влада могла да се посвети економским питањима. Да среди правну регулативу, да нам закони што више личе на европске... Да обезбеди више транспарентности и мање корупције.

 Шта Вас као привредника највише жуља?

Много је закулисних радњи, иза разних приватизација и тендера, мешетарења у малим и великим пројектима. То смета сваком правом пословном човеку искрених намера. Држава мора да се позабави собом, да проветри своје институције, да поједностави процедуре и смањи број дозвола. Тако ће смањити и простор за корупцију. У Сингапуру ујутро региструјете фирму и по подне већ можете да почнете да радите, а у Србији на царињење камиона чекате и по 35 сати. Добијање дозволе за градњу је прича за Риплија. Мада је смањена, у зони сиве економије је четвртина трговинских токова. Зашто у наредних годину дана сива економија не би била преполовљена? За то нам није потребна подршка ни ЕУ ни Савета безбедности.

Можда због страха од незапослености?

Кад се смање сива економија и корупција, кад се уведу транспарентни услови пословања, доћи ће и инвеститори, уложиће милијарде евра, отвориће радна места за оне који су сада квази запослени...

Ваше колеге извозници се жале и на курс, на мере НБС које, кажу, повећавају камате?

Можда ми као извознику у одређеном моменту не прија јак динар. Али када би курс био нестабилан, 80 одсто привредника би имало проблеме. Кад је курс стабилан лакше се одлучујете и да инвестирате. Ми морамо бити свесни да имамо болесника и да му истовремено не можемо и лечити ногу и слати га на крос. Морамо нечега да се одрекнемо. Можда би нам више сметало да курс није стабилан.

Упркос курсу, извоз "Соко Штарка" је све већи. Како то успевате?

За годину дана број запослених је са 2.450 сведен на 1.200 и са упола мање радника производимо 50 одсто више. Улажемо у дизајн, квалитет и рекламу... И врло просто, више продајемо.

Послујете и у Србији и у Словенији. Каква је разлика водити фирму тамо и овде. Шта је оно што бисте српској влади препоручили да ископира од Словенца?

Ако бих им рекао примените словеначки модел, не бих био у праву. Словенија је изабрала јединствен модел у источној Европи. Не знам како су успели, а да се практично нису ни приватизовали. Можда овде чак има и више генијалности и креативности, али они имају нешто што тако добро успева: радне навике и култ заједничког рада.

Колико је истина да је словеначко тржиште затворено за српски капитал?

Не верујем у теорију завере. Словенија није затворенија за српски капитал више него за било који други. И српски, и мађарски, и ирски инвеститори имају проблем да уђу на словеначко тржиште. Можда ће исти власник пре да прода фирму Енглезу него Србину, али ако понудимо пола одсто више, продаће је нама. Други проблем је што се тамо због надуваних цена не исплати куповати фирме.

Али Ви баш у Словенији имате добро искуство у стратешком партнерству више фирми. Под истом капом су "Гранд", "Соко Штарк", "Колинска".

У старту, као и сва мерџовања, то је имало велике шансе да пропадне. Међутим, то је добар пример успешног сједињавања – једна приватна фирма из региона се повезала са компанијом из Словеније која је на берзи. Људи фантастично сарађују, а брендови су нам најјачи адут. Најпродаванија грицкалица у Словенији је "смоки", а добро иду "кокта", "донат" "бар кафа"... Паштета "аргета" је у Босни најтраженији производ у маркетима. Лидер у сувој храни за децу у Русији је "беби" "Колинске".... Намера нам је да тамо правимо и фабрику.

То је, очито, и за Вас био добар пословни потез?

Добио сам акције, неколико процената, продао 75 одсто и тај новац сада улажем у Србију.

Где конкретно?

У Сребрно језеро. Намера ми је да то постане један од најпожељнијих туристичких центара у региону, са хотелско-конгресним центром, апартманским насељем, голф клубом, марином, етнопарком... Налик сличним у Немачкој. Да се на најбољи начин искористе предности и шансе, које су природа и историја подариле овом крају, спојивши и Дунав, и језеро, и Лепенски вир, и Виминацијум, и Голубачку тврђаву.

Колико сте спремни да уложите?

Пројекат је десетогодишњи, а потребна улагања су око 50 милиона евра. Први хотел са 150 соба, инвестиција вредна 20 милиона, биће завршен за две године. Наравно, потребна су и државна улагања у инфраструктуру, јер туристичке дестинације не праве сами приватници.

Најављивали сте преузимања неких овдашњих фирми.

Једно нам је пропало, а једно је у току.

Које су то фирме?

Реч је о произвођачима слаткиша, грицкалица, воде...

 А "Планинка" из Куршумлије?

Купио сам 7-8 одсто њихових акција, али сам их продао. Зарадио сам четири пута више него што сам уложио, али ми је стварно, стварно жао због тога.

Нисте купили да бисте продали ?

Не. Могли смо од "пролом" воде да направимо прави бренд. Али са тим људима договор, једноставно, није био могућ.

Да ли је туризам нешто чему се сада окрећете? Посао за будућност.

Не знам. Можда. То је велики изазов.

--------------------------------------------------------------------------

Мислићу ноћас

– Све важне одлуке доносим ноћу, после десет увече. Дању, наравно, радим, али оне текуће, техничке послове – објашњава Слободан Вучићевић свој модел функционисања, одговарајући на питање како један човек уопште успева да увеже толико послова.

На питање о тржишној трци са "Делтом", шушкањима да и она отвара фабрику кафе, запажању да паштете "аргета" мало-мало па нема у "Макси" дисконтима и чињеници да је његов претходник из "Колинске" препливао у "Делтин" борд, само кратко одговора:

 – Да, он ће бити потпредседник "Делте". Да не постоје конкурентске клаузуле, које то сматрају "нехигијенским", струјање кадрова би било врло пожељно.

На наше запажање да се у земљи која је од ЕБРД-а добила јединицу из тржишне конкуренције министар трговине све чешће слика са власником трговинске куће која има доминантно учешће на српском тржишту, Вучићевић дипломатски одговара:

– Свака фирма жели да буде монополиста. Свакој земљи су потребне успешне фирме. И свакој држави је посао да обезбеди што више конкуренције и фер-плеј односе на тржишту.