Provetrimo državu

Ulažite u Srbiju! Ne samo zato što su ovde sada profiti veći nego u Hrvatskoj ili Sloveniji, već zato što je Srbija najperspektivnija zemlja u regionu.

Ovakav poziv domaćim i stranim investitorima, prošle nedelje, gostujući u Politikinom poslovnom klubu, uputio je i čovek sa "terena" – biznismen Slobodan Vučićević, predsednik srpske Asocijacije menadžera.

Sa iskustvom u porodičnom i korporativnom biznisu, od Požege do Rija de Žaneira, u pet bivših jugoslovenskih republika i na tri kontinenta, prvi čovek "Grand proma", "Soko Štarka", "Deksika", "Malina produkta", "Droge Kolinske", te još i predsednik uprave Sportskog društva "Crvena zvezda", procenjuje da će ovde biti – sve bolje.

Ali kreditni rejting nam je pogoršan, ili, kako nas vlasti ubeđuju, samo "nije poboljšan"

Troši se mnogo, a čim je budžetska potrošnja velika javlja se i strah od inflacije i to utiče na makroekonomsku stabilnost. Uprkos tome, ubeđen sam da će sledećih nekoliko godina biti dobre za Srbiju, da imamo, iako najviše kasnimo, najveće šanse da tu docnju nadoknadimo.

 U čemu je ta srpska šansa?

Pre svega u regionalnom povezivanju: u mogućnostima koje nam pruža CEFTA, sa tržištem većim od bivše Jugoslavije i bescarinskim trgovanjem, beneficijama koje će privući investitore i povećati izvoz. Uz to, naša ekonomija ima više potencijala i od makedonske, crnogorske, bosanske... Deluje poražavajuće da je naš bruto domaći proizvod upola manji od hrvatskih 9.000 dolara po stanovniku. Ali to ne znači da je kod njih baš toliko bolje.

Više nas potresa slovenačkih 17.000 dolara.

Slovenija je ipak Evropska unija, dok Hrvati lako mogu da uđu u u klopku ksenofobije – "šta će nam stranci kad nam dobro ide". To Srbiji ne sme da se dogodi.

Ali ni naši političari nisu daleko od ksenofobičnosti?

Da sam neka vlast, otvorio bih sva vrata kapitalu. Srbiju bih napravio što atraktivnijom, konkurentnijom, da se ovde sliju sva znanja, tehnologije, da se otvori što više fabrika, da bude što više konkurencije. Što više ponuđača, biće više i cene naših kompanija. Ako to važi za pojedince i firme, onda i država sama sebi može najviše da pomogne – da sredi svoj ekonomski i politički milje i da prepozna svoje sadašnje komparativne prednosti.

A to su?

Tržište je veliko, geografski položaj dobar i jak potencijal za dobre kadrove. Saobraćaj je naša najjača komparativna prednost. Poljoprivreda, manje-više, niko se od nje nije obogatio...

Kako da sami sebi pomognemo?

Hajde da sagradimo autoput, da napravimo industrijske parkove, da prodajemo ili uredimo zemljište i poklonimo zarad budućih ulaganja placeve u okolini Beograda, u Vojvodini... Sve te opštine, poput Pazove, imaju šansu da postanu Švajcarska...

Šta bi država trebalo još da učini da bi bila što poželjnija za poslovanje?

Pre svega da se konačno reši pitanje Haga i Kosova, da se uspostavi politička i održi ekonomska stabilnost, kako bi vlada mogla da se posveti ekonomskim pitanjima. Da sredi pravnu regulativu, da nam zakoni što više liče na evropske... Da obezbedi više transparentnosti i manje korupcije.

 Šta Vas kao privrednika najviše žulja?

Mnogo je zakulisnih radnji, iza raznih privatizacija i tendera, mešetarenja u malim i velikim projektima. To smeta svakom pravom poslovnom čoveku iskrenih namera. Država mora da se pozabavi sobom, da provetri svoje institucije, da pojednostavi procedure i smanji broj dozvola. Tako će smanjiti i prostor za korupciju. U Singapuru ujutro registrujete firmu i po podne već možete da počnete da radite, a u Srbiji na carinjenje kamiona čekate i po 35 sati. Dobijanje dozvole za gradnju je priča za Riplija. Mada je smanjena, u zoni sive ekonomije je četvrtina trgovinskih tokova. Zašto u narednih godinu dana siva ekonomija ne bi bila prepolovljena? Za to nam nije potrebna podrška ni EU ni Saveta bezbednosti.

Možda zbog straha od nezaposlenosti?

Kad se smanje siva ekonomija i korupcija, kad se uvedu transparentni uslovi poslovanja, doći će i investitori, uložiće milijarde evra, otvoriće radna mesta za one koji su sada kvazi zaposleni...

Vaše kolege izvoznici se žale i na kurs, na mere NBS koje, kažu, povećavaju kamate?

Možda mi kao izvozniku u određenom momentu ne prija jak dinar. Ali kada bi kurs bio nestabilan, 80 odsto privrednika bi imalo probleme. Kad je kurs stabilan lakše se odlučujete i da investirate. Mi moramo biti svesni da imamo bolesnika i da mu istovremeno ne možemo i lečiti nogu i slati ga na kros. Moramo nečega da se odreknemo. Možda bi nam više smetalo da kurs nije stabilan.

Uprkos kursu, izvoz "Soko Štarka" je sve veći. Kako to uspevate?

Za godinu dana broj zaposlenih je sa 2.450 sveden na 1.200 i sa upola manje radnika proizvodimo 50 odsto više. Ulažemo u dizajn, kvalitet i reklamu... I vrlo prosto, više prodajemo.

Poslujete i u Srbiji i u Sloveniji. Kakva je razlika voditi firmu tamo i ovde. Šta je ono što biste srpskoj vladi preporučili da iskopira od Slovenca?

Ako bih im rekao primenite slovenački model, ne bih bio u pravu. Slovenija je izabrala jedinstven model u istočnoj Evropi. Ne znam kako su uspeli, a da se praktično nisu ni privatizovali. Možda ovde čak ima i više genijalnosti i kreativnosti, ali oni imaju nešto što tako dobro uspeva: radne navike i kult zajedničkog rada.

Koliko je istina da je slovenačko tržište zatvoreno za srpski kapital?

Ne verujem u teoriju zavere. Slovenija nije zatvorenija za srpski kapital više nego za bilo koji drugi. I srpski, i mađarski, i irski investitori imaju problem da uđu na slovenačko tržište. Možda će isti vlasnik pre da proda firmu Englezu nego Srbinu, ali ako ponudimo pola odsto više, prodaće je nama. Drugi problem je što se tamo zbog naduvanih cena ne isplati kupovati firme.

Ali Vi baš u Sloveniji imate dobro iskustvo u strateškom partnerstvu više firmi. Pod istom kapom su "Grand", "Soko Štark", "Kolinska".

U startu, kao i sva merdžovanja, to je imalo velike šanse da propadne. Međutim, to je dobar primer uspešnog sjedinjavanja – jedna privatna firma iz regiona se povezala sa kompanijom iz Slovenije koja je na berzi. Ljudi fantastično sarađuju, a brendovi su nam najjači adut. Najprodavanija grickalica u Sloveniji je "smoki", a dobro idu "kokta", "donat" "bar kafa"... Pašteta "argeta" je u Bosni najtraženiji proizvod u marketima. Lider u suvoj hrani za decu u Rusiji je "bebi" "Kolinske".... Namera nam je da tamo pravimo i fabriku.

To je, očito, i za Vas bio dobar poslovni potez?

Dobio sam akcije, nekoliko procenata, prodao 75 odsto i taj novac sada ulažem u Srbiju.

Gde konkretno?

U Srebrno jezero. Namera mi je da to postane jedan od najpoželjnijih turističkih centara u regionu, sa hotelsko-kongresnim centrom, apartmanskim naseljem, golf klubom, marinom, etnoparkom... Nalik sličnim u Nemačkoj. Da se na najbolji način iskoriste prednosti i šanse, koje su priroda i istorija podarile ovom kraju, spojivši i Dunav, i jezero, i Lepenski vir, i Viminacijum, i Golubačku tvrđavu.

Koliko ste spremni da uložite?

Projekat je desetogodišnji, a potrebna ulaganja su oko 50 miliona evra. Prvi hotel sa 150 soba, investicija vredna 20 miliona, biće završen za dve godine. Naravno, potrebna su i državna ulaganja u infrastrukturu, jer turističke destinacije ne prave sami privatnici.

Najavljivali ste preuzimanja nekih ovdašnjih firmi.

Jedno nam je propalo, a jedno je u toku.

Koje su to firme?

Reč je o proizvođačima slatkiša, grickalica, vode...

 A "Planinka" iz Kuršumlije?

Kupio sam 7-8 odsto njihovih akcija, ali sam ih prodao. Zaradio sam četiri puta više nego što sam uložio, ali mi je stvarno, stvarno žao zbog toga.

Niste kupili da biste prodali ?

Ne. Mogli smo od "prolom" vode da napravimo pravi brend. Ali sa tim ljudima dogovor, jednostavno, nije bio moguć.

Da li je turizam nešto čemu se sada okrećete? Posao za budućnost.

Ne znam. Možda. To je veliki izazov.

--------------------------------------------------------------------------

Misliću noćas

– Sve važne odluke donosim noću, posle deset uveče. Danju, naravno, radim, ali one tekuće, tehničke poslove – objašnjava Slobodan Vučićević svoj model funkcionisanja, odgovarajući na pitanje kako jedan čovek uopšte uspeva da uveže toliko poslova.

Na pitanje o tržišnoj trci sa "Deltom", šuškanjima da i ona otvara fabriku kafe, zapažanju da paštete "argeta" malo-malo pa nema u "Maksi" diskontima i činjenici da je njegov prethodnik iz "Kolinske" preplivao u "Deltin" bord, samo kratko odgovora:

 – Da, on će biti potpredsednik "Delte". Da ne postoje konkurentske klauzule, koje to smatraju "nehigijenskim", strujanje kadrova bi bilo vrlo poželjno.

Na naše zapažanje da se u zemlji koja je od EBRD-a dobila jedinicu iz tržišne konkurencije ministar trgovine sve češće slika sa vlasnikom trgovinske kuće koja ima dominantno učešće na srpskom tržištu, Vučićević diplomatski odgovara:

– Svaka firma želi da bude monopolista. Svakoj zemlji su potrebne uspešne firme. I svakoj državi je posao da obezbedi što više konkurencije i fer-plej odnose na tržištu.