Празник за половину БиХ

Од нашег дописника

Сарајево – „Сваке године понавља се иста прича када је реч о обележавању 1. марта, али и 25 новембра”, изјавио је председник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић, коментаришући најаве из Сарајева да ће бошњачки и хрватски члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић и Жељко Комшић сутра организовати свечани пријем поводом 1. марта, такозваног дана независности БиХ.

„Чланови Председништва БиХ Бакир Изетбеговић и Жељко Комшић обележавају неке предратне датуме који не важе и понашају се како се понашају, ми ту не можемо ништа наметнути”, рекао је Радојичић.

Такозвани дан независности БиХ, који српски народ у овој земљи доживљава као симбол мајоризације два народа над трећим, сутра ће, као и претходну 21. годину, бити обележен углавном у деловима Федерације БиХ са бошњачком већином. У РС биће обичан радни дан.

„Република Српска никада неће пристати да обележава и празнује 1. март, јер је тог дана одржан референдум о отцепљењу БиХ из тадашње СФРЈ, што је био увод у крвави рат”, заједничка је порука српских званичника и представника борачких организација и удружења из РС.

На тај дан (1. марта 1992) у некадашњој Социјалистичкој Републици БиХ одржан је референдум о независности на којем је 62,7 одсто муслиманских и хрватских бирача гласало за њену независност и излазак из тадашње СФРЈ. Истог дана, подсећају из РС, на сарајевској Башчаршији пуцано је у српске сватове, када је убијен Никола Гардовић, само зато што су носили српску заставу. То је, по мишљењу многих, био „својеврсни окидач” за крвави сукоб који ће брзо уследити.

Овај дан није законски установљен као празник БиХ, иако га у ФБиХ обележавају као заједнички празник.

Обележавање 1. марта, али и покушаје политичара из Сарајева да тај датум наметну као државни празник, српски члан Председништва БиХ Небојша Радмановић назвао је класичном злоупотребом која се дешава годинама.

„Нема начина да се то спречи. Једино није јасно како они коначно не схвате да је то датум Федерације БиХ, који у Републици Српској никада неће бити прихваћен”, рекао је Радмановић.

Заменик председавајућег Дома народа парламента БиХ Сташа Кошарац изјавио је да обележавање 1. марта српски народ у БиХ не доживљава само као симбол мајоризације, него и као симбол некажњеног злочина над Србима у БиХ.

„Док је воље српског народа и таквог Устава, а то је за нас императив, неће моћи бити донесен ни закон о 1. марту, који би био окарактерисан као празник на нивоу БиХ”, казао је Кошарац.

Александра Пандуревић, посланица СДС-а у Представничког дому парламента БиХ, оценила је да би било примереније да се 1. март обележава као дан жалости, а не државности.

„То је дан кад је један народ избрисан из реда конститутивних народа, дан који је довео до грађанског рата и крвопролића у овој земљи”, рекла је Пандуревићева наглашавајући да се зна ко 1. марта 1992. није изашао на референдум и чија воља није уважена.

Божо Љубић из ХДЗ-а 1990. сматра да обележавање 1. марта као празника у овом моменту није продуктивно јер изазива различите конотације код припадника три конститутивна народа.

„Не би га требало наметати као обавезујући празник у читавој држави, јер различито се прихвата, а најмање у овом моменту што нам треба јесте да нам један дан из наше историје буде разлог за сукоб у овој земљи”, каже Љубић.

Са друге стране, есдепеовац и заменик Председавајућег Представничког дома парламента БиХ Денис Бећировић поручује да „нема никакве дилеме” да су 1. март и 25. новембар државни празници и да је „дужност свих у БиХ” да их поштују. „Мислим да има разлога да сви грађани и народи БиХ буду поносни на 1. март 1992. године.”