Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вето на анти-геј закон

Вето на анти-геј закон
Геј парови у Аризони захвални гувернерки Џен Брувер што је стопирала спорни закон (Фото Бета)

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Заговорници права геј популације велики пораз од прошле недеље претворили су у значајну победу, пошто је гувернерка државе Аризона ставила вето на закон који је, у име очувања верских слобода, омогућавао да се одбију услуге истополним паровима.

Наизглед локални проблем – излажење у сусрет локалним конзервативцима – добио је национални публицитет када је републиканска већина у Сенату Аризоне изгласала кратак законски текст који су заговорници равноправности геј права доживели као „дозволу за дискриминацију” и нешто умногоме слично некадашњој пракси на југу земље, где су белци, такође уз позивање на верска уверења, одбијали да служе црнце.

Гувернерка Џен Брувер (гувернер је највиша извршна власт у савезној држави) своју одлуку је образложила уверењем да ће спорни закон „више проблема створити него што ће решити”. Осим активиста људских права, против тог закона изјаснило се и неколико великих корпорација („Епл”, „Америкен ерлајнс”, хотелски ланац „Мериот”...). Челници Националне фудбалске лиге су најавили да ће због тога отказати финални меч планиран да се идуће године одржи у Аризони, а сличан бојкот је најавила и Главна лига бејзбола, што је све запретило да нанесе не баш малу економску штету, с обзиром на то да јој је туризам значајан извор прихода (тамо је и једна од главних туристичких атракција САД, Велики кањон).

Иако је Аризона, држава на америчком југозападу (граничи се са Мексиком и Калифорнијом) са 6,6 милиона становника (на географском простору три и по пута већем од Србије), била у центру пажње, мере које су нека врста „геј контрареволуције” и предвиђају дискриминацију геј парова у име верских слобода на дневном реду су у још неколико држава, као што су Џорџија, Хаваји, Ајдахо, Канзас, Мисисипи, Мејн, Оклахома и другде – углавном тамо где су већина у локалним парламентима републиканци.

Геј бракови су легални у 17 од 50 савезних држава, јер о тим правима одлучује свака појединачно, што доводи до ситуација да је такав брак закључен у једној, непризнат у другој. На федералном нивоу, Закон о одбрани брака који је усвојен 1996, када је председник био Бил Клинтон, ову друштвену институцију дефинисао је искључиво као заједницу мушкарца и жене, али је у јуну прошле године Врховни суд ту одредбу прогласио неуставном, што је отворило пут да права и заштиту коју за брачне парове предвиђају чак 1.138 федералних закона (од пореских олакшица до наслеђивања) могу да уживају и истополни парови.

Забране истополних бракова у конзервативним државама често се оспоравају пред окружним федералним судовима и у Врховном суду САД, који је овде истовремено и уставни. Један федерални суд тако је управо обеснажио закон који забрањује геј бракове у веома конзервативном Тексасу, чији је гувернер Рик Пери најавио жалбу, јер сматра да је тиме прекршен тексаски суверенитет, односно да је један орган централне власти обеснажио вољу грађана ове државе.

У Вирџинији забрана геј бракова је такође проглашена неуставном, али је и тамо најављена жалба.

Непосредан повод за доношење закона у Аризони на који је гувернерка, такође републиканка, ставила вето, било је одбијање пекара да праве свадбене торте за геј парове, одбијање фотографа да их сликају и слично, што се иначе дешава и у другим државама.

Занимљиво је да су усвајање тог закона критиковали и неки угледни републиканци, као што је њихов неуспели председнички кандидат Мит Ромни и гувернер Флориде Рик Скот.

Из редова Обамине владе, улогу да се закону успротиви добио је државни секретар Џон Кери, који је после његовог усвајања изјавио како се нада да ће „гувернерка донети праву одлуку”, што се и догодило.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.