Презадовољни експериментом

Горњи Милановац – Специјализована сточарска задруга "Агронор" убрала је, протекле седмице, први приход од пионирског подухвата – увођења норвешког ландраса, најквалитетније расе свиња, у наша прасилишта и товилишта. Приватној кланици у Враћевшници испоручена је прва тура товљеника из обора Драгана Андрића и Зорана Богдановића, двојице задругара из Адрана код Краљева. Квалитет робе је био такав да је власник кланице ставио на сто пред испоручиоца уговор и рекао: "Сами упишите цену". Био је задовољан, иако је уписана цена знатно премашивала садашњу, истина скромну, на нашим сточним пијацама.
– У кланици смо заједнички установили да норвешки ландрас, товљен код наших задругара, по проценту искоришћености у односу на тежину "живе ваге" не заостаје за товљеницима у Норвешкој. Так проценат је 77,22 одсто, у чему је 63 одсто чистог меса. Реч је о раси са веома мало масти, тако да је дебљина сланине на леђима стокилаша била само 4,2 милиметра – рекао нам је Владимир Симовић, менаџер "Агронора".

На почетку године, из Норвешке је авионом допремљено 30 супрасних крмача у припремљено прасилиште Пољопривредне школе у Ваљеву. Први мушки прасићи су дати задругарима на тов и, после 5,5 месеци од прашења, са просечном потрошњом од 2,7 килограма хране, дневно су давали прираст од једног килограма. Директор "Агронора" Бојан Петковић истиче да све време това није била ниједна ветеринарска интервенција, јер је норвешки ландрас најотпорнија свиња на свету према болестима.

У име норвешког партнера, менаџер у пројекту је Стив Нерос који се породично сместио у Горњем Милановцу.

– Задовољан сам како пројекат са норвешким ландрасом напредује у Србији. Заједнички смо кренули са циљем да створимо висок квалитет производње за који су отворена врата Европске уније. Уз то, мрежом прасилишта и товилишта код својих задругара који за то испуне услове, створићемо много нових радних места – рекао нам је Нерос.

Ако се узме да је све досад, од прашења у Ваљеву до првог това у Адранима и финалне потврде у Враћевшници, био пионирски експеримент, од сада то више није. Резултат ће, верују у "Агронору", охрабрити многа бољестојећа сеоска домаћинства у Србији да крену истим путем.