Prezadovoljni eksperimentom

Gornji Milanovac – Specijalizovana stočarska zadruga "Agronor" ubrala je, protekle sedmice, prvi prihod od pionirskog poduhvata – uvođenja norveškog landrasa, najkvalitetnije rase svinja, u naša prasilišta i tovilišta. Privatnoj klanici u Vraćevšnici isporučena je prva tura tovljenika iz obora Dragana Andrića i Zorana Bogdanovića, dvojice zadrugara iz Adrana kod Kraljeva. Kvalitet robe je bio takav da je vlasnik klanice stavio na sto pred isporučioca ugovor i rekao: "Sami upišite cenu". Bio je zadovoljan, iako je upisana cena znatno premašivala sadašnju, istina skromnu, na našim stočnim pijacama.
– U klanici smo zajednički ustanovili da norveški landras, tovljen kod naših zadrugara, po procentu iskorišćenosti u odnosu na težinu "žive vage" ne zaostaje za tovljenicima u Norveškoj. Tak procenat je 77,22 odsto, u čemu je 63 odsto čistog mesa. Reč je o rasi sa veoma malo masti, tako da je debljina slanine na leđima stokilaša bila samo 4,2 milimetra – rekao nam je Vladimir Simović, menadžer "Agronora".

Na početku godine, iz Norveške je avionom dopremljeno 30 suprasnih krmača u pripremljeno prasilište Poljoprivredne škole u Valjevu. Prvi muški prasići su dati zadrugarima na tov i, posle 5,5 meseci od prašenja, sa prosečnom potrošnjom od 2,7 kilograma hrane, dnevno su davali prirast od jednog kilograma. Direktor "Agronora" Bojan Petković ističe da sve vreme tova nije bila nijedna veterinarska intervencija, jer je norveški landras najotpornija svinja na svetu prema bolestima.

U ime norveškog partnera, menadžer u projektu je Stiv Neros koji se porodično smestio u Gornjem Milanovcu.

– Zadovoljan sam kako projekat sa norveškim landrasom napreduje u Srbiji. Zajednički smo krenuli sa ciljem da stvorimo visok kvalitet proizvodnje za koji su otvorena vrata Evropske unije. Uz to, mrežom prasilišta i tovilišta kod svojih zadrugara koji za to ispune uslove, stvorićemo mnogo novih radnih mesta – rekao nam je Neros.

Ako se uzme da je sve dosad, od prašenja u Valjevu do prvog tova u Adranima i finalne potvrde u Vraćevšnici, bio pionirski eksperiment, od sada to više nije. Rezultat će, veruju u "Agronoru", ohrabriti mnoga boljestojeća seoska domaćinstva u Srbiji da krenu istim putem.