Тешки прекршаји воде право у затвор

Због великог прекорачења брзине, вожње у тешком пијанству или проласка кроз црвено светло можете се одмах наћи у затвору и провести тамо најмање 15 дана. Још је много тешких прекршаја због којих дежурни прекршајни судија може да изрекне казну затвора.

Свих 18 тешких прекршаја таксативно је наведено у члану 330. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, а Зоран Пашалић, председник Прекршајног апелационог суда, објашњава за „Политику” какав је прекршајни поступак у оваквим случајевима.

– Поступак је, по новом закону, хитан. Извршност пресуде наступа пре њене правноснажности. За вожњу са више од два промила алкохола у крви, пролазак кроз црвено светло, вожњу без дозволе, вожњу жутом траком, насилничку вожњу и друге тешке прекршаје, када постоји основана сумња да ће окривљени поновити прекршај или наставити с вршењем прекршаја, полицајац га одмах води код дежурног судије за прекршаје који одмах доноси одлуку и та одлука се одмах извршава – каже Пашалић.

У овим случајевима запрећена је казна од минимум 15 дана затвора или новчана казна од 100.000 до 120.000 динара, уз 14 казнених поена и осам месеци забране управљања моторним возилом, а десет месеци ако је дошло до саобраћајног удеса.

– Грађанин таквим понашањем ризикује да одмах буде доведен код дежурног прекршајног судије и да му се одреди затворска казна од минимум 15 дана и да одмах буде спроведен на издржавање затворске казне. Може се жалити у року од 24 часа, а Прекршајни апелациони суд дужан је да у року од 48 сати донесе одлуку по жалби и уручи је окривљеном – каже Пашалић.

Друга могућност је висока новчана казна.

– Ако судија не изрекне казну затвора него новчану казну, на пример 100.000 динара, окривљени може одмах да је плати и да оде кући, да размисли, па да се жали. Међутим, ако не може да плати ову казну, онда му се она замењује затвором. Свака хиљада динара замењује се једним даном затвора, тако да мора да иде у затвор 60 дана. Казна затвора не може да траје дуже када је о прекршајима реч, па остаје 40.000 динара које окривљени мора да плати. Ако не плати, улази у евиденцију неплаћених новчаних казни – каже Пашалић.

У сваком оваквом случају биће вођен прекршајни поступак, али је ново то што је изрицање казне хитно, исто као и извршење. Казна се извршава одмах, пре правноснажности судске одлуке, а окривљени има право да се жали и да виши суд одлучује о његовој жалби.

– Окривљеном се одмах суди. Поступак спроводи дежурни прекршајни судија. Ако саобраћајна полиција може одмах да докаже да је окривљени починио тежак прекршај, биће одмах осуђен и кажњен. У овим случајевима најчешће су обезбеђени материјални докази, снимак или алкотест – каже наш саговорник.

Ново је и то што ће рад у јавном интересу бити још једна могућност. Судије ће у сваком појединачном случају процењивати да ли је за окривљеног боље да буде осуђен на рад уместо на затвор или на новчану казну.

– Управа за извршење кривичних санкција Министарства правде и државне управе одредила је за сада 40 повереника за извршење казне рада у јавном интересу, коју ће бити могуће изрећи и за прекршаје, а не само за кривична дела. Прекршајни судови поступају по 271 закону и 800 подзаконских аката, а казна рада у јавном интересу биће уведена за многе прекршаје из тих закона као алтернативна санкција, односно замена за затворску или новчану казну. Затвор никада неће бити једина могућност – каже председник Прекршајног апелационог суда.

Суд ће при одлучивању о врсти казне ценити личност окривљеног и друге околности.

– Ако неко направи тежи прекршај, у многим случајевима се може показати да би затворска казна изазвала већу штету него корист. На одлуку суда о томе утицаће и породични и социјални статус окривљеног – каже Пашалић.

Две трећине свих казни у свету извршавају се радом у јавном интересу, а то је сада тенденција и код нас када је реч о прекршајима и о лакшим кривичним делима.

(Сутра: Сви прекршаји у једној бази података)