Сви прекршаји у једној бази података

Из евиденције неплаћених новчаних казни и других прекршајних санкција судија на лицу места једним кликом у компјутеру може да види да ли је окривљени већ кажњаван.

– Ако види да му је то први прекршај, неће га слати у затвор јер би то било неадекватно. Али ако имате насилног возача који је више пута кажњаван, што судија може одмах да види у евиденцији, онда је вероватније да ће му изрећи затворску казну – каже Зоран Пашалић, председник Прекршајног апелационог суда.

Јединствена база података почела је да се пуни 1. марта у поноћ, али у њој нема података о прекршајима пре овог датума. Дакле, у базу података улазе само прекршаји почињени од 1. марта, али ипак треба имати у виду да у казненој евиденцији коју су судови водили у својим писарницама постоје подаци о ранијој осуђиваности за прекршаје.

– До сада нисте могли брзо и лако из Београда да проверите да ли је неко лице прекршајно кажњавано у неком другом граду јер није постојао јединствени регистар. Судије су морале да се писаним путем обраћају другим судовима како би добиле податке из њихове евиденције. Ако смо хтели да видимо да ли је лице већ кажњавано, морао је да иде распис по целој Србији – каже Пашалић.

Сада судија из Суботице може одмах да види да ли је окривљени кажњаван, без обзира на то где, да ли у Пироту, Ужицу, Београду или било где у Србији. Посебно се води евиденција неплаћених новчаних казни.

Прекршајне судије које су биле дежурне у суботу 1. и у недељу 2. марта унеле су прве податке у електронску базу података.

– Направљен је јединствени софтвер са апликацијама. Судови су потпуно снабдевени опремом, а запослени су обучени за коришћење овог софтвера. Председник суда је тај који овлашћује запослене за унос података у евиденцију. Главни сервер налази се у Министарству правде и државне управе, где се сви подаци сливају у један центар, преко Прекршајног апелационог суда који врши контролу над уносом података. Постоје одређене шифре, тако да нико не може произвољно да уноси податке нити да их брише. Све се евидентира и све се види. При томе се поштује Закон о заштити података о личности. База није доступна неовлашћеним лицима. Улаз у програм имају само оне институције за чији је рад та база битна, а то је у првом реду саобраћајна полиција, а затим и Агенција за привредне регистре (АПР), која неће дозволити регистрацију и промену назива фирме ономе ко није платио прекршајну казну – објашњава за „Политику” Зоран Пашалић.

Он истиче да нови Закон о прекршајима није против грађана већ за њихово добро.

– Споразум о признању кривице сада је уведен и у Закон о прекршајима, тако што је све до правноснажности пресуде могуће да окривљени призна кривицу и да се договори о казни. То је добро и за ефикасност поступка. Ако за казну постоји распон, странке могу суду предложити да се споразумеју око мање казне. Признањем прекршаја окривљени аутоматски губи право на жалбу, а суд нема разлога да одбије споразум, осим у случају заблуде окривљеног – каже наш саговорник.

Напомиње да ће у почетку примене новог закона сигурно бити потешкоћа.

– Увек се у пракси јављају одређени проблеми кад се крене с применом новог закона. Али неке проблеме већ смо уочили и знамо да ће се појавити. Они не произлазе из грешке у закону него из неких других околности и тешкоћа објективне природе. Морамо сачекати прве пресуде да бисмо реаговали и решавали проблеме – каже Пашалић.

Подсећа да је био предложен дужи рок застарелости прекршаја – четири године уместо две, али тај предлог није изгласан, па и даље остаје да застарелост наступа две године после учињеног прекршаја.

– Хтели смо да осујетимо оне починиоце прекршаја који свесно иду на застарелост тако што избегавају да приме позив и не појављују се на суду. Много је теже крити се четири године него две. Међутим, и то ће бити решено посебним законом којим ће бити прописана обавеза пријављивања адресе на којој живите – каже Пашалић.

Највећи проблем у целом српском правосуђу јесте достава, истиче наш саговорник. То је најчешћи разлог застарелости. Међутим, у Прекршајном апелационом суду прошле године, од укупно 36.000 предмета, застарело је само четири, што је изузетан резултат. Осим тога, овај суд нема ниједан стари предмет.