Етикетирање Вучића

Није ништа ново да је у финишу изборне кампање готово све дозвољено када је противник у питању. То смо схватили још 1990. године и ево већ готово четврт века, мало-мало, ето избора и предизборних препуцавања. Током њих наравно да је власт увек прва на мети. Уосталом, први задатак опозиције јесте да критикује власт, а она мора да буде спремна и то да отрпи. Но, неке границe неукуса ипак морају да постоје. А оне се сада не поштују, бар када је у питању Вучић.

Вучић је од свих лидера „великих” странака или оних које ће прећи цензус, најмање био на власти. Њен је део тек од јула 2012. до сада, што значи само годину и по дана. Без обзира на ту чињеницу, нападају га из свих оружја пропагандног рата, као да је он створио све проблеме који су настали протеклих деценија. У Србији је стање уистину лоше, али не треба заборавити ко је за то крив.

Ко је донео законе који су омогућили приватизацију која је довела до тога да се из земље изнесе 51 милијарда долара? Ко је творац система који је земљу и њене грађане довео у ситуацију каква јесте, да је привреда физички уништена, од фабрика су остали голи зидови и срушени кровови? Одговор је прост: они који су владали после 5. октобра 2000. до 2012. године. То није био Вучић!

Трули систем ваља темељно реформисати. Међутим, они који хоће да га измене у складу са стандардима модерних друштава, изложени су критикама од оних који су проблеме створили. Ваљда да се народ не сети ко је заправо упропастио Србију, али и да се они који желе промене спрече да их спроведу. Творцима и корисницима накарадног система не одговара његова демонтажа!

Због тога се на председника СНС-а са свих страна одапињу отровне стреле, али квалификације које је Александар Вучић ових дана добио на сајту Радија слободна Европа, фрапантне су чак и за наше актуелне страначке обрачуне. У питању је разговор са др Весном Пешић, који је водила угледна новинарка Бранка Тривић, под насловом: „Вучићева владавина је суштински антисистемска”.

Да иронија буде већа, ту бесмислену квалификацију је добио у данима када у Дубаију представљао пројекат „Београд на води”, који би требaло да покрене привредни систем Србије.И док најновија истраживања кажу да ће А. Вучић и СНС освојити 44 одсто гласова. Значи ли то да ти људи подржавају „суштински антисистемску владавину”? Не! Грађани знају шта је систем, а шта је антисистем и подржавају Вучића у настојању да последњи елиминише.Уз то, добро препознају шта су манипулације и етикетирања. У поменутом интервјуу, као и другим сличним текстовима, тврди се да актуелна влада није ништа урадила и приписује се њој оно што су радиле претходне власти. Наравно, прелази се преко чињенице да је Дачићева и Вучићева влада наследила празну касу и рупу у буџету од две милијарде евра. И нова влада је морала одмах да се задужи да би исплатила обавезе које је, такође, наследила. Спољни дуг Србије у децембру 2012. био је 33,69 милијарди долара. Ко је то задужио? То знамо, као што знамо и ко мора да враћа дугове. Ко је и када запослио стотине хиљада људи у јавном сектору? Ко је укинуо на стотине хиљада радних места у привреди? Како то да је индустријска производња мања за 15 одсто у односу на време Милошевића и санкција?

Много је питања, мало је званичних одговора. Покушаћу да одговорим на једно: зашто Вучића, према најновијим анкетама, подржава 44 одсто бирача? Он говори народу истину о суровој реалности у којој живимо, о великим напорима и одрицањима који нам предстоје ако хоћемо да се извучемо из понора. Он у народу оставља утисак да је бескомпромисан борац против корупције и криминала. Изгледа да је народ жељан хлеба и правде, а да је сит игара. Нарочито политичких.

Вучић је млад човек, у пуној снази, који има више од 20 година политичког искуства, успона и падова. Сагледао је своје грешке из прошлости, променио је себе и жели да убрза неопходне промене у српском друштву. То, изгледа, хоће и већина грађана. Зато га подржавају да демонтира антисистем и изгради плодотворан систем, без кога Србији нема спаса!

Новинар