Тадић и Ракић су ме молили да уђем у владу 2008.

Чланови Социјалистичке партије Србије (СПС) у Обреновцу, који су учествовали у доношењу срамне одлуке да Слободан Милошевић не добије спомен-плочу у том граду, треба одмах да иступе из партије, каже Милутин Мркоњић, потпредседник СПС-а. Он у интервјуу за „Политику”, истиче да је Слободан Милошевић оснивач СПС-а, херој за све у партији и заслужује дужно поштовање.

Знате ли како је до тога дошло?

Не знам. Сви смо ангажовани у предизборној кампањи, па нисмо у току са свим дешавањима по општинским одборима. Једино што могу да кажем јесте то да, ако је тачно то што пише у новинама, људи у Обреновцу који су донели такву срамну одлуку уопште не заслужују да буду чланови СПС-а.

Чини се да се СПС дистанцирао од свог оснивача Слободана Милошевића, само ви посећујете његов гроб?

Партија се није дистанцирала, ишли су тамо Жарко Обрадовић, Бане Ружић, Славица, а ја сам неко ко на Слобином гробу персонификује и партију и лични однос. Слободан је мој пријатељ и мој однос са Миром је добар, па имам и обавезу да одем тамо, јер породица није овде. Изворни принципи СПС-а се сваки дан потврђују, као и оно што је Слободан Милошевић говорио, према томе није тачно да се партија одрекла Слободана, а сигуран сам да ће његови лик и дело већ до краја овог века бити позитивно оцењени.

И ове године ћете отићи у Пожаревац?

Наравно. Сигуран сам да ће тамо бити још неки другови, али и нека господа. Нећу да помињем имена, али хоћу да подсетим да су важни људи из садашње власти били на сахрани Слободана Милошевића, којој је, из објективних разлога, могло да присуствује само педесетак људи. Очекујем да видим и неког од њих на помену.

СПС је, судећи по нападима у кампањи, највећи проблем Србије, то тврде и Борис Тадић и његов најближи сарадник Миодраг Ракић, с којима сте били у коалицији?

Изненађен сам што Тадић и Ракић данас дрвљем и камењем засипају СПС. Не могу да разумем људе који не знају да кад пљују у ваздух, пљувачка пада на њих. Треба да се окану тога, више ће их народ ценити ако кажу истину, ако се окану лажи које износе само зато да би ушли у неку нову владу. Борба за власт има својих граница, а они су је прешли.

Миодраг Ракић је изјавио да се ништа што је договарано на седницама Савета за инфраструктуру у вези са изградњом путева, „у животу није дешавало”, ви сте били министар за инфраструктуру?

Па, ја не знам ко је комплетирао двеста километара Коридора 10, не знам ко је отворио Коридор 11, ни ко је направио фирму „Коридори Србије”, расписао све тендере… Можда је ишло мало спорије од очекиваног, али ради се. Подсетио бих господина Ракића да они нису ни знали шта су коридори до мог уласка у владу и то не на инсистирање Ивице Дачића, већ зато што ме је Тадић убеђивао…

Тадић вас је убедио?

Тадић и Ракић. У мају 2008. године, када су Ивица Дачић и Жарко Обрадовић преговарали са радикалима и са Војиславом Коштуницом о формирању владе, позвали су ме из Тадићевог кабинета и рекли да он жели са мном да разговара, кад ми одговара. Рекао сам да долазим одмах кад ме председник државе позове и отишао сам на Дедиње. Кад сам ушао, тамо су били Тадић и Ракић, Борис је извадио карту и почео да прича о аутопутевима. Причали смо сат и по о томе и ја сам му рекао да је то добар посао. Онда ме је он питао да му помогнем, рекавши да Дачић хоће у владу с њим, али да је Мрка тврд, да не може да им опрости што су хапсили Слобу. Рекао ми је и да зна за моје болесно срце, да је разговарао са једним професором око операције. Ја сам се после сабирао у глави, питао сам и Миру да ли би се љутила, а она ми је рекла да је Слоба мртав и да ми радимо шта хоћемо, само да покушамо да нешто урадимо. Ето, тако сам ја постао министар, то је истина и то треба да каже Мики Ракић.

Он и Тадић кажу да је СПС била грешка и да се с њом не може урадити озбиљан посао…

Највећа грешка? Па, то говоре зато што смо најјачи, што земља Србија не може без социјалистичке идеје, коју је увек и сада персонификује СПС.

Кајете ли се што сте дозволили, како кажете, Тадићу да вас убеди?

Не. За разлику од господина Ракића, не кајем се. Урадио сам то због тога што је то било у интересу Србије, због пројеката које смо урадили, а урадили смо много. На мој предлог је формиран Савет за инфраструктуру, у коме је било 30 чланова, само ја сам знао шта су коридори и нико више, а сви су хтели да се мешају. Зна то господин Ракић, бар десет пута сам с њим око тога ратовао, постоје и стенограми са тих седница. Он ме је питао како сам ја то код мог Слобе брилијантно радио на обнови земље, рекао сам: „Тако што је Слоба имао поверења у мене.” Не може се много урадити, ако у свом ресору немате ниједног вашег директора, а ја нисам имао. Сви су били њихови, тако је и у овој садашњој влади. Сви директори из мог ресора били су Вучићеви, зато сам и отишао из владе.

Отишли сте сами?

Тако је. Али, није то битно. Упркос свему, влада Мирка Цветковића је урадила доста. Само у мом сектору урађено је толико да је иза те владе остало 2,5 милијарди евра за завршетак коридора 10 и 11 и за реализацију руског кредита, па да ништа друго нисмо урадили у мом сектору, довољно је ово за похвалу. Највећи проблем је била потпуна дезорганизација, јер Мирко Цветковић није имао ту снагу. Не дам да се по томе пљује, као што појединци раде, а сви људи у мом ресору били су њихови. Поручио бих и садашњим лидерима и Александру Вучићу да се прекине са том феудализацијом ресора, која је постојала код Цветковића, а коју је и он преузео.

Ракић је оптужио СПС да је директно пословао са нарко-босом Дарком Шарићем, јер је ваша партија издавала простор за његову кафану?

Ништа о томе не знам. О томе немам ништа да додам ономе што је већ Ивица Дачић рекао, нека институције раде свој посао по слову закона. И биће довољно.