Венецуела није Украјина

Плачу и левица и десница – и они који не маре за идеологију и не држе ничију страну. Толико је сузавца у ваздуху да је јуче, на прву годишњицу смрти Уга Чавеса, засузила цела Венецуела у којој од прве половине фебруара трају демонстрације против Николаса Мадура, наследника покојног председника.

По насилним сукобима, 18 погинулих, диму, паролама и још жешћим међусобним оптуживањима, Каракас личи на кијевске немире, али чак се и западни медији слажу да се у земљи са највећим резервама нафте на свету не може очекивати украјински сценарио.

Има пуно разлога за незадовољство: рекордна инфлација, већа од 50 одсто, несташице основних намирница, редови пред радњама, висока стопа криминала, похабана нафтна постројења, све мањи девизни прилив од извоза енергената, црни курс, владајућа бирократија, агенти у цивилу који се убацују у протесте, гломазна државна бирократија, хапшења опозиционих лидера...

Али, Латинска Америка се, како то ових дана констатују и поједини европски медији, једва некако отргла контроли из Вашингтона, захваљујући томе што су САД биле усредсређене на Блиски исток и Авганистан, да би сада прихватила да се врати у „окриље империје”.

Док упоредо трају демонстрације и званични дефиле поводом годишњице смрти, у којем учествује и војска, у Венецуелу су стигли регионални лидери да одају пошту Чавесу. У Каракасу су левичарски председници Данијел Ортега (Никарагва), Ево Моралес (Боливија) и Раул Кастро (Куба).

Истичу се неспорна достигнућа социјализма који је трасирао Чавес: за десет година екстремно сиромаштво смањено је за 70 одсто, а само 2012, према подацима Светске банке, број сиромашних смањио се за 20 одсто. Милиони људи добили су пензије. Захваљујући кубанским лекарима отворене су амбуланте по селима.

Опозиција међутим протестује што се нафта по субвенционисаним ценама шаље за Кубу, Никарагву и Боливију, али власти тврде да Вашингтон жели поново да се докопа богатих изворишта од којих онда нико у Латинској Америци, па ни сами Венецуеланци, не би имао користи.

Много је оних који у „социјализму 21. века” виде излаз, а међу њима је немачки филозоф Хајнц Дитрих који се сматра теоријским творцем боливарског покрета.

Он је за опозициони лист из Каракаса оценио да ће судбина садашње власти зависити од способности да прилагоди Чавесов модел садашњој ситуацији у Венецуели. Да би се то постигло, морао би да се нађе компромис између зараћених страна и да се нефункционална нафтна индустрија реформише.

Уколико Мадуро не успе да попуни празнину коју је оставио ненадмашни Чавес, по мишљењу многих аналитичара, његово место заузеће неко други из редова левице.

Из Москве је Владимир Путин одао пошту Чавесу и подржао његовог наследника. По извештајима званичног Каракаса, са Русијом је  склопљен уговор о финансијској помоћи. Не говори се колика је та помоћ, али се зна да је Венецуела последњих година увезла велику количину оружја из Русије. Са друге стране, Каракас од извоза нафте у САД добија готов новац, па ником није у интересу да се овај прилив обустави.

А када је о сузавцу реч, како се види са мноштва снимака, бацају га и власт и опозиција која је по сопственом признању редовно преко друштвених мрежа комуницирала са учесницима демонстрација на кијевском Мајдану.