"Машина" за трофеје

Милан Мачван је као један од најмлађих на Јуниорском првенству света за кошаркаше проглашен за најбољег, што је његово треће "ем ви пи" признање у овој години. Први пут је то био на незваничном клупском шампионату Европе за јуниоре у Барселони (прво место са ФМП-ом, у кункуренцији Реала, Барселоне, ЦСКА, Олимпијакоса...), а затим и на једном јаком турниру у Италији. На јуниорском "фајнал-ејту" у Атини био је "само" члан прве петорке, а екипа из Железника је била "тек" друга.

Са грађом чувеног "господара рекета" из наше славне репрезентације – Зорана Савића, Мачван (205 цм) је био права напаст за противничке одбране.

У новосадском "Спенсу" многи су рекли "ово је нови Милојевић", неки су га чак "частили" још јачим поређењем ("српски Мелоун"), а овај дечак који још није напунио 18 година (рођен 16. новембра 1989) о својим идолима каже:

–  Кад су идоли у питању, све зависи од инспирације. Ипак, могу да кажем да су на мене најснажнији утисак оставили Дивац, Баркли и Бодирога.

Од Дивца је "преузео смисао за преношење енергије на саиграче", од Барклија да "користи своју снагу у рекету", а од Бодироге "надимак МВП". Његово виђење шампионата у Новом Саду изгледа овако:

– Били смо под огромним притиском због тога што претходних година наша генерација није имала добре резултате, а поврх тога били смо домаћини. Почетак је био врло тежак, прво против Кине па и у мечу са Малијем, а преломна је била утакмица са Француском кад смо сами себи доказали да имамо потенцијал за велика дела. Да будем искрен, нисмо размишљали о злату, већ само да се било како домогнемо победничког постоља.

Кад се прича о формули успеха, нема дилему:

– Колектив је на првом месту. Нико није одскакао. Живели смо као породица.

А што се тиче тајне његовог успеха:

– Мени је кошарка и задовољство и забава. Суштина је да неко воли кошарку, да јој буде посвећен и да воли да ради. Да није било повреде сигурно бих у Новом Саду уживао у игри још више.

Времена за предах готово и да нема. Већ почетком августа следи пут са јуниорима на Европско првенство у Мадриду, а то је генерација годину млађа (1989) од ове у Новом Саду:

– Не треба да се оптерећујемо причама о медаљи, јер треба имати у виду да смо као кадети били тек десети. Боље је да идемо корак по корак и да вребамо медаљу из прикрајка.

Кошарку је почео да тренира у родном Вуковару, у првом разреду основне школе, а како каже – у кошарку га је увео отац:

– До осме године сам тренирао у Вуковару, а затим у Бачкој Паланци до 13. године. На једним припремама запазио ме је Милован Булатовић које ми је довео у ФМП , на чему сам му веома захвалан. У ФМП-у ми је лепо и не оптерећујем се великим сновима. Имам поверење у људе који воде клуб.

Кад су у питању ствари које треба побољшати у игри, истиче следеће: