Понедељак, 20.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тражи се директор за „мртву” фирму

Тражи се директор за „мртву” фирму
Де­јан Ђе­лић испред пословнице „Нискоградње” (Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – Парадокси у Србији су некад толико упечатљиви. Наиме, и поред тога што предузеће не ради већ више од годину дана, крагујевачка управа је по трећи пут расписала конкурс за директора „Нискоградње”. То предузеће данас постоји само „на папиру”, пошто је почетком прошле године остало без механизације и радника, не рачунајући малобројне који су се, стицајем околности, задржали у фирми. Упркос томе, градска власт је решена да за ову своју „мртву” фирму нађе директора.

„То је законска обавеза оснивача”, рекао је на недавно одржаној конференцији за новинаре Златко Милић, председник Комисије за именовање директора градских предузећа, подсећајући да за прва два конкурса није било заинтересованих.

– Од новог директора очекујемо да сагледа ситуацију, након чега ћемо знати да ли „Нискоградња” може да оживи или ће, можда, и формално бити угашена – објаснио је Милић.

Одлука да се поново покрене компликована изборна процедура донета је 28. фебруара, а конкурс је објављен 5. марта, у „Службеном гласнику РС”. На конкурс који траје 15 дана могу да се јаве сви држављани Србије, под условом да имају факултетску диплому, радно искуство и да познају послове којима се „Нискоградња” бавила.

Заинтересовани кандидати ће проћи писану и усмену проверу, а један од услова је да сачине и дугорочан план рада предузећа. Чак и да то некоме пође за руком, поставља се питање ко ће испунити тај план, када у „Нискоградњи”, практично, више нико не ради.

– Ја могу да саставим план, али не знам колико то има смисла, када предузеће више нема механизацију, а само формално је остало да ради 16 колега за које није било места у другим градским фирмама – рекао нам је в. д. директора Дејан Ђелић, којег смо затекли у празној пословници „Нискоградње”, у улици Кнеза Милоша.

Након пропасти предузећа почетком прошле године, када је највећи број од укупно 250 запослених, после вишемесечних протеста, премештен у друге градске фирме, попут „Чистоће” која је преузела и послове и механизацију „Нискоградње”, град се, као оснивач овог јавног комуналног предузећа, суочио са огромним дуговима према подизвођачима радова.

У судским поступцима, који су окончани извршним решењима, са рачуна града је већ скинуто више од 500 милиона динара, рекао је Милић, додавши да грађевинска предузећа потражују још око 170 милиона. Изгледа, међутим, да то нису једине обавезе „Нискоградње”.

– Мислим да су дугови већи од 170 милиона динара. То је, можда, било стање на крају 2013, али мени сваког дана пристижу нова судска решења. У обзир треба узети и рачуне за комуналије који нису плаћани месецима, а и радници су тужили фирму, будући да годину дана нису примили ниједан динар – навео је Ђелић, додавши да он сасвим сигурно неће бити један од кандидата за директора.

„Нискоградња” је основана 1990, а први проблеми су се јавили 2005, када је град донео одлуку да велики део послова овог предузећа, које се бавило одржавањем улица и сеоских путева, уступи приватницима. С тим се наставило и касније, па је послове насипања и асфалтирања, уместо једне градске, на крају обављало више од 20 приватних фирми. У тим аранжманима, рачун „Нискоградње” је служио само за одливање новца. Уз то, град је овом свом предузећу у једном тренутку дуговао око 460 милиона динара.

Данас, тај исти „град”, који је кумовао пропасти „Нискоградње”, расписује трећи конкурс за директора ове фирме. Можда то учини и четврти пут, како би парадоксална „обавеза оснивача” још једном била потврђена.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.