Притисци политике

Једна од највећих бура у српском правосуђу забележена је претпрошле године, после одлуке српског парламента да не изабере на тужилачке функције дугогодишње заменике јавног тужиоца Веселина Мрдака, Милана Бојковића и Милуна Драгутиновића, као и још 15 кандидата. Био је то, према оцени стручњака, типичан пример насртаја законодавне власти на тужилаштво као правосудни орган. Због свега је оставку на функцију поднео тадашњи председник Удружења тужилаца Србије Богдан Станковић, објаснивши да се уплитање страначких интереса у правосуђе догодило у тренутку док су ова тројица радила на најзначајнијим предметима.

– Слутим да и данас има покушаја уплива власти у рад тужилаштва – каже за "Политику" председник Извршног одбора Удружења тужилаца Србије Александар Милосављевић. – Прекјуче је министар правде, говорећи о тужилачкој моћи, навео да тужилац може да обустави кривични поступак. Имајући у виду да у времену транизиције иза многих поступака стоји велика имовинска вредност, онда је јасније зашто политичке странке желе да имају "своје" тужиоце у неким важним предметима. Ко контролише тужиоца, може да контролише и добар део читавог судског поступка.

"Политикин" саговорник јучерашње промене на врху српског тужилаштва види само као привремени искорак ка томе да се у наредном периоду ситуација у српском тужилаштву доведе у "стање реда". Он не искључује да је и сада могуће да дође до неких политичких игара, подсећајући да ускоро следи комплетан реизбор свих тужилаца у Србији.

Неки аналитичари оцењују да управо то што тужиоци имају ограничени мандат отвара простор за разне формалне и неформалне утицаје "са стране". Помиње се, на пример, да можда није добро што се специјални тужилац за организовани криминал бира на две године, а очигледно је да поступци ове врсте трају много дуже.

– То је вечита дилема: или продужити мандат тужиоцу, или извршити притисак на суд да убрза поступак. Ни једно, ни друго није добро, истина је негде на пола. Но, ако је власт добронамерна, она неће дозволити смену тужиоца који добро ради. Уосталом, зато и постоји могућност поновног избора на исту функцију – објашњава Милосављевић.

Покушаје законодавне власти да утиче на избор и рад тужилаца, наш саговорник оцењује као формалне притиске. На жалост, додаје он, код нас постоје и они неформални притисци, притисци који долазе од разних организованих криминалних група. Ипак, тужилац Милосављевић наводи да су ови други много ређи и по снази далеко нижег интензитета. Када је реч о случају недавно ухапшеног бившег тужиоца Радета Терзића, Милосављевић каже:

– До сада смо имали праксу да ако тужилац не донесе одлуку која ће се свидети владајућој политичкој гарнитури, он једноставно неће бити више изабран на тужилачку функцију. Сада, међутим, за такве одлуке, које су при том донесене у прошлости, следи хапшење. Без обзира на исход поступка против Радета Терзића, може се рећи да овакав начин ствара додатну тензију код свих тужилаца. Такође, сматрам да је ружно некога унапред прогласити чланом неког криминалног клана. Примера ради, заменик републичког јавног тужиоца Милорад Цвијовић спектакуларно је ухапшен и окривљен да је припадник "стечајне мафије". Сви су то објавили као ударну ствар. Међутим, када је Цвијовић пуштен из притвора, то медијима изгледа није било интересантно.

У најскоријој прошлости српског правосуђа много је афера чији су главни актери, на овај или онај начин, били државни тужиоци. Заменик специјалног тужиоца Милан Радовановић преминуо је у марту прошле године, неколико дана после почетка процеса у којем је био оптужен за одавање службене тајне. Хваљен као врхунски професионалац, Радовановић је саставио оптужницу за атентат на премијера Србије Зорана Ђинђића и још низ тешких злочина "земунског клана", а онда је изненада ухапшен у истом "пакету" са судијом Врховног суда Србије Љубомиром Вучковићем, а све поводом случаја "Јоткине групе".

Суђење оптуженима за атентат на Ђинђића остало је нешто раније, у септембру 2005. године, без такође једног од главних "играча". Тада је тужилац Небојша Мараш затражио да буде разрешен тужилачке дужности. Марашев "пребег" у адвокатске редове тумачен је као последица разних формалних и неформалних притисака на тужилаштво. То, међутим, никада званично није потврђено. Још раније, иза решетака се нашао и заменик окружног јавног тужиоца у Београду Милан Сарајлић. Оптужен је за сарадњу са земунским криминалним кланом и првостепеном одлуком осуђен на три године робије. У међувремену је тешко оболео. Незванично, његов случај је на разматрању пред Врховним судом Србије...

--------------------------------------------------------------------------

Суноврат почео мешањем Мире Марковић

Дугогодишњи окружни тужилац Београда, сада адвокат Миодраг Тмушић, који је обављао тужилачку функцију током Милошевићевог режима, а добар део каријере и у време комунистичке владе Јосипа Броза Тита, каже да би више пажње требало посветити проблему независности суда него самосталности тужилаштва.

– Тих разних притисака на тужилаштво је било и тада, али много мање. Знало се: не дирај Тита, Јованку и самоуправљање и ради свој посао. Српско правосуђе је доживело суноврат током деведесетих година прошлог века, када је супруга Слободана Милошевића Мирјана Марковић почела да се меша у власт.