Тако су и Срби постајали нацисти

Бивша шефица америчке дипломатије Хилари Клинтон упоредила је руску интервенцију на Криму с нацистичком инвазијом тридесетих година прошлог века.

„Ако вам се чини да сте ово већ видели, то је зато што је Хитлер то урадио 1930”, изјавила је у среду на приватном скупу у Калифорнији, према информацији објављеној у листу „Лонг бич прес телеграм”.

„Хитлер није престајао да говори како су сви етнички Немци, пореклом Немци, у местима као што су Чехословачка, Румунија и друга, угњетавани. Говорио је да мора да заштити свој народ и то је све унервозило. Када (Владимир Путин) посматра Украјину, он види место које, по њему, представља саставни део мајке Русије”, цитирана је Клинтонова, која је у чланку представљена као потенцијални кандидат демократа за председницу на изборима 2016. године.

Ово поређење Путина с Хитлером лансирао је неколико дана раније Бернар Анри Леви, који се од рата у Босни, ратова на Блиском истоку, у Чеченији, Грузији, Либији и сада у украјинској кризи, појављује као нека врста неформалног шефа дипломатије. Његов утицај на западно јавно мњење често је већи од утицаја француске владе, а његови саговорници у свету неретко и мисле да говори у њено име. Француски филозоф одржао је прошле недеље говор и на Тргу Мајдан у Кијеву, поручивши окупљенима да се на њих устремила сила „која се спрема да ампутира Украјину и учини оно што се ниједна сила, ни у једној другој европској земљи није усудила да уради већ деценијама”.

„Аргумент је познат”, рекао је Леви, „то је аргумент који је Хитлер употребио 1938. године о Судетима који говоре немачки да би заузео Чехословачку.”

То што су Клинтонова и Леви употребили исто поређење никако није случајно. Њихови аргументи нису непознати, то су исти аргументи које су употребили пре двадесетак година у време ратова у Југославији и које су западни лидери сматрали сасвим легитимним да се умешају и погазе исте оне принципе територијалног интегритета и суверенитета због којих сада улазе у сукоб с Русијом.

Тада се поређење с Хитлером односило на Милошевића, као што се данас односи на Путина.Ова стилска фигура није ствар незнања нити беспримерног превртања историјских чињеница, већ вешто осмишљене пропаганде која рачуна на кратко памћење и ефекат шока с циљем да се остави снажан утисак на јавно мњење.

Овај маркетиншки трик, који је примењен ради обликовања западног јавног мњења у последњој деценији прошлог века, описао је још 1993. године француски новинар Жак Мерлено у књизи „Све истине о Југославији није добро рећи”. Мерлено, који је пратио преговоре о Венс-Овеновом плану у Женеви 1993. године, на којима су лидери босанских Срба, Хрвата и Муслимана преговарали о мировном решењу, био је изненађен када је од представника Уједињених нација чуо следеће: „Сваки пут када нам се чини да ћемо постићи договор, крене антисрпска кампања и вратимо се на почетак”.

Истрага је Мерленоа одвела на другу страну Атлантика, до фирме „Радер Фин”, чији му је директор објаснио како се обавља демонизација одабране мете и придобија јавност у корист „жртве”. Захваљујући кампањи о затворима који су представљени као концентрациони логори, Срби су у очима незаинтересоване већине постали нацисти.

Једноставно, попут сценарија за филм холивудске Б продукције, или у најбољем случају Тарантинове пародије филмова о Другом светском рату, „Проклетници”, у којој казнени одред Јевреја прелази Атлантски океан и разбија нацистима главе бејзбол палицама.

За ширење овакве слике по свету употребљени су људи попут Бернара Анрија-Левија, који је уложио велики труд у медијској борби, као што данас чини против Руса.

Апсурд је утолико већи што су у Украјини на власти заиста нацисти, оличени у партији „Свобода”, која је ушла у украјинску Раду са 10 одсто гласова, односно око два милиона гласача, и из које долазе три министра у садашњој влади.

Забринут због раста екстремизма у Украјини, Европски парламент је прошлог децембра изгласао документ у коме се ставови ове партије описују као „расистички, антисемитски и ксенофобични”, противни вредностима и основним принципима Европске уније. Детаљ који не интересује Бернара Анрија Левија јер се не уклапа у његову мисију.