На броду само корито српско

Брод компаније "Вахали сервис енд марине", који је пре два дана "изашао" испод чекића радника Бродоградилишта "Београд", ускоро би требало да заплови према Холандији. Пловило дугачко 132,2 и широко 15,87 метара, највеће које је досад направљено у Србији, бар накратко ће бродоградитељима вратити стару славу, а некадашње вариоце и запослене у овој индустријској грани подсетити на времена када су њихове лађе стизале и до Индонезије, Совјетског Савеза, Бурме, Египта, Либије, Етиопије… На године када се само на извозу бродова годишње зарађивало 300 милиона долара.

Међутим, кад радници са београдског бродоградилишта испрате брод на пут до Холандије – на завршно опремање, поново ће их сачекати стари проблеми.

Познаваоци ове области кажу да је за деценију и по српско бродоградитељство доживело потпуни дебакл. Од земаља у окружењу лидери у овој области постали су Бугари и Румуни, а српски градитељи су свој радни век, углавном наставили у иностранству. За разлику од наше земље, у суседној Хрватској се потпуно другачије прилази овој области. Школују се кадрови, држава стимулише производњу, улаже се и у речну бродоградњу. Само у првих девет месеци прошле године из Хрватске је испоручено бродова у вредности од 400 милиона долара, а уговорене наруџбине вредне су 2,5 милијарди долара

– То је технологија коју морате непрекидно да пратите – каже Милош Косанић из Одбора за саобраћај Привредне коморе Србије. – У људе који се баве овим послом такође треба улагати. Најбољи вариоци некад су радили у бродоградњи. Сада ће бити потребно много времена да се кашњење надокнади. Тренутно наши радници, који су некад били међу најчувенијима у овој области, добијају најгрубље послове, који доносе најмање новца – истакао је Косанић.

Према речима Љубодрага Перковића, самосталног саветника за бродоградилишта, то што је у Београду направљен брод који вреди 25 милиона евра јесте добра вест, али тиме се не решава суштински проблем који постоји у овој индустрији.

– Наши радници направили су само корито. Још нисмо дошли у фазу да можемо да прихватимо целокупну изградњу таквог брода. Парадоксално је да Бродоградилиште "Београд" вреди мање него то пловило у чијој је изградњи учествовало – преко Компаније "Вахали сервис енд марине", која је 2005. основала предузеће у Србији. Нема банака које ће издати гаранцију за такве послове. Ту, можда, држава може да помогне. У суседној Хрватској, примера ради, држава даје гаранције за такве послове – истакао је наш саговорник и додао да је што пре потребно направити стратегију развоја бродоградње, јер ова индустријска грана, како каже, још има феноменални извозни потенцијал.

Радници који раде у Бродоградилишту "Београд", додаје Перковић, врхунски су мајстори.

– Они нису изгубили трку с временом. То је као када научиш да возиш бицикл. Тај занат се не заборавља. Кадар који тамо ради је изузетно стручан и треба га, можда, само мало додатно обучити за новије послове. Сви ти мајстори су људи од заната, ту где човекова рука треба да приђе, нема им равним – тврди Перковић.