Без Бемуса ове године

Судећи по оној „колико пара толико музике”, одржавање Бемуса ове године под знаком је питања будући да на конкурсу Министарства културе за уметничку музику, овај фестивал класичне музике није добио ни динар за своје програме.

Разлог је непотпуна документација коју је „Југоконцерт”, организатор Бемуса, послао на конкурс, каже нам композиторка Ања Ђорђевић, члан комисије Министарства културе, у којој су и музиколози Марија Адамов и Драгана Пантић, уредница програма у Београдској филхармонији Асја Радоњић и диригент Иван Илић. Они су изабрали 69 музичких програма који ће поделити 40 милиона динара у овој години.

– Министарство је место где мора да се поштује бирократија, а Бемус је паушално дао списак својих концерата, без прецизних финансијских података за те наступе, и без доказа о сарадњи са уметницима. Могу и ја тако да напишем да позивам Чечилију Бартоли на Бемус, а да је нисам ни питала – каже Ања Ђорђевић за наш лист.

Изненађујуће је, међутим, како Бемус деценијама уредно попуњава документацију, а сада то није умео да учини…

– То је и мени чудно, али документација је доступна и свако може да је затражи и погледа. Не може Бемус новац да добије по инерцији, зато што то сви очекују. Чланови комисије писмено су образлагали зашто неки пројекат треба да прође. Све је црно на бело, јасно ко дан. Сви који су добили новац савршено јасно су представили програме. Прво се гледа документација, па квалитет – истиче Ања Ђорђевић.

Да ли заправо Бемус није добио новац због лошег пословања „Југоконцерта”, и дуга према иностраном менаџеру, о којем је наш лист већ писао?

– Између осталог и то је разлог, јер нико не може да гарантује да добијена средства они неће користити за намирење дуга. Исто је са Нишвилом, који није добио средства, јер и он лоше послује. И сама сам расла уз Бемус, и учествовала на том фестивалу, али он данас не може да се препозна – сматра наша саговорница.

Бошко Радојковић, в. д. директора „Југоконцерта”, подсећа да се комисији никада не доставља уговор са уметником, већ само начелни програм који је, до сада, каже, у 95 одсто случаја био остварен.

– Све ово нема везе са комисијом, она нема лоше намере. Министарство културе чека да се разреши судбина „Југоконцерта” и сигуран сам да ће тада да помогне Бемусу, било то у мају било јуну. У „Југоконцерту” је била финансијска инспекција и чекају се резултати избора 16. марта. Пре тога нико не може да претпостави шта ће бити са „Југокоцертом” и да ли ће бити Бемуса – каже Радојковић.

На конкурсу Министарства културе новац није добила ни Трибина композитора, која даје преглед савременог музичког стваралаштва, а ове године је понудила ретроспективу дела свих композитора добитника „Мокрањчеве награде” у последњих 20 година.

– И сама сам добила ту награду, али комисија није поздравила тај концепт јер ретроспектива може да се приреди и ван Трибине композитора. Они могу да пусте це-де моје опере и за то им не треба неки нарочити новац – наглашава Ања Ђорђевић, додајући да новац није добио ни фестивал Козарт у Александровцу, јер је и њима непотпуна папирологија.

Одлуку да Трибина композитора остане без новца председница Удружења композитора Србије Ивана Тришић оцењује као намеру да се трибина, основана пре 23 године, као највећи фестивал савремене уметничке музике у Србији, укине, јер садашњој културној политици очигледно, каже, није потребан.

– Статутом трибине предвиђени су антологијски пресеци најбољих дела. Шеснаеста Трибина композитора 2007. цела је била посвећена ретроспективи и нико није имао ништа против. Ове године дошла би два страна ансамбла: камерни оркестар Забрањеног града из Пекинга, који би извео дела српских аутора и седам дела кинеских савремених композитора,и трио „Кво вадис” из Љубљане, који би извео дела словеначких, македонских и српских аутора – каже Ивана Тришић. Они би свирали 15 дела, а било би још 17 ретроспективно. Од тога премијерно дело Александре Вребалов и Ђуре Живковића из Шведске, који је награђен Мокрањчевом, а потом и америчком „Grawemeyer Award”, у износу од 100.000 долара.

Мирјана Сретеновић

-----------------------------------------------------------

Последњи Нишвил?

Директор Нишвил џез фестивала Иван Благојевић написао је јуче у саопштењу да комисија Министарства културе „гађа” све оне који су прошле године протестовали због сличне одлуке министарства, „због чега је тадашњи министар Петковић признао грешку комисије и доделио Нишвилу три милиона, што је Тасовац у децембру поништио”, наводећи за то „конфузне аргументе”.

– На основу одлуке комисије може да се закључи да је џез у Београду – уметничка музика (Београдском џез фестивал одобрено је два милиона), а у Нишу – „комерцијално ђубре” – истиче Благојевић и додаје да ће ово бити јубиларни двадесети Нишвил и вероватно последњи. – Укупан буџет за област музичког стваралаштва износи 40 милиона динара, што је тек 2,9 посто од укупно подељених 1,35 милијарди динара за пројекте министарства – наводи Благојевић.