Тужилац, судија и егзекутор

Како да се полемише с неким:

Ко напише да „после бомбардовања нема кајања”, ваљда уверен да је то духовито?

Ко ми подмеће „обузетост свеприсутним заверама”, зато што коментаришем везу између малигнитета и муниције са осиромашеним уранијумом (ОУ)?

Ко тврди да је указивање на неодговорност надлежних „настрано”?

Ко наведе да је ОУ-муниција за „припаднике војних формација ангажованих” на Космету значила да је „ризик од рака” код њих „био чак и мањи”?

Ко каже да ми се нешто „јавља” (нова „духовитост”) и тврди да овај потписник: „узбуњује народ неоснованим сејањем страха”; „види непостојеће завере и опасности тамо где их не назиру ни озбиљна наука, ни здрав разум”; „злокобно и сумњичаво” пласира да су „надлежни у Србији све заташкавали”; „апострофира Међународну комисију за атомску енергију” и „Светску здравствену организацију”; „инсистира на маргиналном проблему” ОУ-муниције; „гура у страну сва стварна злодела која су нам током и после распада Југославије нанели Американци и њихови савезници”, које „свесно или несвесно аболира”?

Ко за наведена непочинства окривљује мој „мисаони склоп”?

Помислио би неко да ми следи лоботомија, дабоме „научно” изведена, којој би неко хтео јавно да ме подвргне.

Када се све сабере и одузме, поштовани читалац ће разумети зашто нерадо одговарам З. Радовановићу, који је као тужилац, судија и егзекутор, свом прилогу удахнуо широку лепезу знања, висок академски тон и уљудност која би могла да буде пример у јавним полемикама.

Само скрећем пажњу да мој опонент у домаћим медијима већ дуго тражи „заверенике” којима замера што не пишу да је највећи узрочник рака пушење, а да се због коришћења ОУ-муниције „потенцијално угроженим” сматрају једино „особе које су се у тренутку експлозије нашле у кругу не ширем од неколико десетина метара” (ваљда под условом да за почетак тај „тренутак експлозије” преживе).

Министарство одбране САД такође тврди да излагање ОУ-муницији није узрочник рака и других болести а слично, као што се види, закључују и појединци окићени научним звањима. Ништа чудно, данас је више од 60 одсто научника у свету, а у САД је постотак и већи, умрежено у војне пројекте и у милитаризовану индустрију.

Због уважених читалаца наводим да је Генерална скупштина УН донела у децембру 2012. године четврту резолуцију (67/63) којом се, уз позив на програм УН у заштити животне средине, указује на дугорочне, негативне последице употребе ОУ-муниције, која узрокује више десетина болести, укључујући и оне најтеже.

Резолуцију је подржало 155 држава, уз остале и Србија. Било је 27 уздржаних а четири државе су биле против: САД, Велика Британија, Француска и Израел.

Доступна је огромна документација која потврђује да је ОУ-муниција изразито опасна по људско здравље, нарочито на дуг рок, пошто је реч о процесима који се одвијају на молекуларном нивоу. Многи случајеви, поготово на терену Ирака (првенствено у Басри и Фалуџи), чврсто су документовани.

Срећом, све је већи број и наших истраживача који једнако уверљиво документују везу између употребе ОУ-муниције и раста многих обољења, укључујући и различите врсте рака.