Буш близу рекордне непопуларности

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 25. јула – Шеф Беле куће Џорџ Буш је на путу да претекне све своје претходнике на челу САД – по непопуларности. Фали му само нешто више од једног процента па да постане апсолутни рекордер у скупљеном незадовољству Американаца – исказаном истраживачима јавног мњења – према једном свом председнику.

Најновија анкета "Вашингтон поста" и телевизије Еј-Би-Си показала је, наиме, да Бушов учинак негативно оцењује чак 65 одсто сународника. За 69 година, колико престонични лист и Галуп испитују расположење Американаца, само је један овдашњи председник досад прошао горе – Ричард Никсон коме је 5. августа 1974. године неповерење указало 66 процената испитаника, четири дана пре него што је био принуђен да поднесе оставку због афере "Вотергејт".

Бушова непопуларност је феномен који не подлеже једноставним  објашњењима. Рат у Ираку је, свакако, један од разлога за изразиту критичност, али је својевремени рат у Вијетнаму односио много више живота америчких војника и изазивао неупоредиво масовније мировне демонстрације, па је ипак нерасположење према ондашњем лидеру Линдону Џонсону исказивало "само" 52 одсто испитаника.       

И други шефови Беле куће су имали велика искушења, али им је подршка ретко падала испод половине. Непосредни Бушов претходник, Бил Клинтон, доживео је у првом од своја два мандата да га негативно оцењује 51 проценат испитаника, да би му рејтинг прилично поскочио у данима после скандала "Моника", подсећа аналитичар "Поста".

Ни стање економије није тако лоше, нити је Америка пред непосредном кризом, додаје анкетни ветеран Пет Кадел, али потврђује да расте узнемиреност Американаца при сагледавању будућности. Претходна истраживања су обелоданила масовну зебњу од краха "америчког сна" по коме свака генерација мора да живи боље од претходне.

Ирак није једини битан разлог за пад Бушове популарности, закључује

специјалиста Ширли Ен Воршо. Јавност је онеспокојена "председниковом политиком у многим областима", сматра она, не прецизирајући шта би све могло да буде извор масовног незадовољства. Поред рата у Ираку, други експерти помињу – спор око закона о имиграцији, заоштрено социјално раслојавање, повећане неизвесности статуса запослених, скандале у владајућим круговима, сажимање слобода под антитерористичким мерама, повећавање моћи шефа државе, као и повремене паралисаности у одлучивању при сударима председника с парламентом, чији је рејтинг такође низак…

Буш је већ рекордер по дужини трајања председничке непопуларности међу грађанима, констатује "Постов" хроничар. Више од половине испитаника наставља већ више од две године му исказује неповерење, а садашњи ниво од 65 одсто негативних оцена "достиже већ трећи пут у последњих 14 месеци".

У таквој ситуацији Буша "напуштају сарадници, док се охрабрују његови противници". Службеници Беле куће шире "црни хумор" у виду питања – "шта још може да се учини за удаљавање преосталих подржавалаца"? Цела администрација се нашла у дефанзивном положају због непопуларности председника коме је у завршној фази другог мандата стало да за собом остави "упамтљиву политичку заоставштину".

Буш се, при том, више узда у историју него у анкетну сторију. Слути да ће позитивне оцене о његовом учинку уследити кад оде с власти. Нада се да би могао да репризира и анкетну судбину председника Харија Трумана, који је у јеку Корејског рата почетком педесетих доживео, као сада Буш, 65 одсто негативних оцена испитаника, да би у недавном осврту добио посмртну подршку од 58 процената.

У међувремену, јачају гласови алтернативаца да се Буш подвргне парламентарном суђењу (импичменту) који би могао да доведе до његовог смењивања. Конгресна већина, опозициона Белој кући, одбија да покрене такав процес. За то, рачуна се, не би имала потребан број гласова.