Статус Косова поделио Европску унију

Питање статуса Косова и Метохије опасно је поделило Европску унију, а евентуални договор Београда и Приштине током предстојећих преговора можда је једина нада да се очува јединство блока од 27 држава. То је закључак који упућени посматрачи изводе после напорног састанка министара спољних послова Европске уније одржаног у понедељак у Бриселу. И мада неки извори из седишта ЕУ оптимистично тврде да је Унија спремна да преузме значајну улогу у вођењу преговора између Србије и косовских Албанаца, реалисти наводе да ће бити тешко да све чланице дођу до истог става о будућем статусу јужне српске покрајине.   

У међувремену, све је више знакова да ће Вашингтон признати независност Косова и без нове резолуције Савета безбедности УН. Тако је један високи званичник Стејт департмента изјавио агенцији АФП да је администрација Џорџа Буша све отворенија за идеју да САД и ЕУ "координисано" признају независност Косова. Овај извор рекао је да је косовским политичарима речено да "пут ка независности није блокиран" без обзира на руски став. "Албанци ће оно што ће урадити урадити у координацији са САД и Европом, не сами", тврди овај амерички званичник.

А портпарол Стејт департмента Шон Мекормак изјавио је да ће Косово бити независно, на основу Ахтисаријевог плана. "У оквирима дипломатије питање је овде само како се долази до те тачке. И то је процес у који смо укључени и ми, и Европљани, Руси, Срби, Косовари, као и сви други. Ми мислимо да ни у чијем интересу није да се у овом тренутку заобиђу садашње дипломатске активности. Наш став је да је ситуација нестабилна и да ће без политичког решења избити насиље какво смо видели пре осам или десет година", рекао је представник америчког министарства спољних послова.

Америчку линију у ЕУ подржавају Холандија, Данска и Шведска, пише немачки "Зидојче цајтунг" и објашњава да је у другој групи, која се противи једностраном признавању независности, десет до дванаест држава. То су, између осталих, Грчка, Кипар, Румунија и Бугарска. У трећој групи је неколико земаља које се још нису определиле.

Поборници признања независности за свој став имају два аргумента – да не треба уступати пред руском политиком силе и да Косово осам година после рата има право да зна каква ће му бити будућност, јер ће у супротном избити нови грађански рат. Друга група, тврде дипломатски извори, има три контрааргумента – независност би била преседан и ко би онда могао да забрани Србима у Босни или на северу Косова, или Абхазима у Грузији да прогласе независност. Или, како Турцима на северу Кипра објаснити да немају право које је дато косовским Албанцима? Други аргумент је да без одобрења УН не постоји основа да се на Косово упути европска мисија безбедности, а трећи да би једнострано признање независности нанело непоправљиву штету ауторитету Уједињених нација.

"После катастрофалног несагласја о балканској политици почетком деведесетих година, Европљани су се с муком договорили да границе признате у складу с међународним правом могу бити измењене само добровољним споразумом или решењем Савета безбедности УН. Ако сада неке од европских земаља одступе од тог принципа, ЕУ ће постати као аморфна маса која у тешким ситуацијама није способна да направи јединствену и конструктивну спољну политику и задовољава се само улогом пиона у геополитичким споровима САД и Русије", закључује немачки лист.

Већу улогу ЕУ покушава да добије и у новим преговорима, па је тако словеначки министар спољних послова Димитриј Рупел изјавио да би у августу група сачињена од три преговарача из Европске уније, САД и Русије могла да преузме од Контакт групе припреме за преговоре о будућем статусу Косова. Како је пренела словеначка агенција СТА, кандидати за преговарача ЕУ су Британац Роберт Купер, из канцеларије високог представника за спољну политику и безбедност Хавијера Солане, и изасланик ЕУ за Косово Штефан Лене.

Међутим, сврсисходност преговора довео је у питање амерички изасланик за Косово Френк Визнер који је рекао да они неће бити неограничени. "То ће бити значајно последње поглавље и све стране ће моћи да ставе своје идеје ’на сто’. Ми не желимо да постављамо коначни рок, али до решења се мора доћи брзо", изјавио је Визнер за приштински дневник "Експрес". Он мисли да одлучивање о статусу покрајине неће бити враћено у Савет безбедности Уједињених нација: "На основу прошлонедељног искуства, чини ми се да то не било корисно." Прошле недеље Сједињене Америчке Државе и неке европске чланице Савета безбедности одустали су од предлагања нове резолуције засноване на плану Мартија Ахтисарија.

Визнерова изјава значи да преговори, што се америчке стране тиче, и не треба да буду покушај да се дође до решења прихватљивог и за Србију и за Албанце, па логично звучи анализа британског стручњака за Балкан Тима Џуде да су нови преговори у ствари "куповина времена" и покушај да се већина земаља ЕУ убеди да призна једнострано проглашење независности Косова. "То би омогућило косовским властима да на Косово позову мисију Европске уније и међународну цивилну службу", изјавио је Џуда Би-Би-Сију.

На другој страни, амерички стручњак за Балкан Роберт Прангер оценио је да ипак постоји могућност да Вашингтон буде флексибилнији у решавању будућег статуса Косова, али сматра да ће то зависити од договора са Русијом о другим важним питањима. Према његовом мишљењу, на промену америчког става о подршци надгледаној независности Косова могле би да утичу две ствари: ракетни штит и питање Ирака и Ирана. "Договор о Косову би могао да буде тесно повезан са решењем питања антиракетног штита у источној Европи и питањем Ирака и Ирана", каже он и додаје да се САД залажу и да УН учествују у обнови Ирака, за шта им је потребна подршка Русије, што важи и за односе Вашингтона са Ираном. "Значи, питање будућег статуса Косова ће бити у рукама великих сила и њихових интереса", оценио је за Глас Америке Прангер, који је био заменик министра одбране у влади председника Ричарда Никсона.

В. Радомировић

-----------------------------------------------------------

Ахтисари "завршио посао"

Марти Ахтисари је изјавио да је његов посао на Косову завршен. У краткој изјави за финску телевизију Иле, он је додао да нико није тражио да он настави да ради као специјални изасланик генералног секретара УН, али и да би сада био спреман да преузме улогу саветника. 

С. Р.

-----------------------------------------------------------

Грчка за наставак преговора

Српски министар одбране Драган Шутановац изјавио је јуче да је од грчких званичника добио уверавања да ће подржати даље европске интеграције Србије у оквиру својих могућности у ЕУ и да подржавају да се наставак преговора о Косову и Метохији обави на квалитетан начин, како би се дошло до решења које неће бити наметнуто.

Шутановац је, у телефонској изјави из Атине, казао Танјугу да је искористио прилику и да са председником Грчке Каролосом Папуљасом и министром одбране Евангелисом Мимаракисом разговара о увођењу беле шенген листе за грађане Србије.

Према његовим речима, Папуљас је обећао да ће искористити ауторитет да скрене пажњу својим колегама из ЕУ да се не могу тако третирати млади људи из Србије уколико желе искрено да прихвате Србију као равноправног члана Уније.

Шутановац је додао да је са министром одбране Грчке анализирао сарадњу у области одбране и да су закључили да постоји добра сарадња тих ресора. У оквиру српског министарства одбране налази се и школа за учење грчког језика које је финансирало Министарство одбране Грчке. "У овој години имамо потписане споразуме за преко 25 заједничких активности, а више од пола је већ реализовано. Министарство одбране Грчке је заинтересовано да помогне да се наше министарство ревитализује и да се врати на оно место које му припада у оквиру нашег друштва и у оквиру Партнерства за мир", казао је Шутановац.