ЦИА шпијунирала Сенат

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – „Обама је био затечен Путиновим потезима у Украјини – да ли је ЦИА то пропустила јер је била сувише заузета шпијунирањем Сената да би се бавила Русијом?”

Ово је цинични коментар колумнисткиње „Вашингтон поста” на најновији заплет на америчкој сцени: досад невиђен, па према томе и историјски раскол између америчких обавештајаца и конгресног тела задуженог да их надзире.

Тешке оптужбе на рачун ЦИА изнела је председница Обавештајног комитета Сената Дајана Фајнстајн, демократа из Калифорније (у Конгресу од 1992), у драматичном говору за сенатском говорницом. То је дошло као шок, између осталог и зато што је она досад јавно била важна конгресна подршка ЦИА, бранећи и њене спорне програме као што је „убијање на даљину” уз помоћ беспилотних летелица (дронова).

Оптужба гласи да је ЦИА провалила у компјутерски систем (који је сама опремила, одвојено од сопствене мреже) стручног тима који је, на посебној локацији у њеном комплексу на периферији Вашингтона, користио стручни тим Обавештајног комитета у припреми извештаја о контроверзном програму притварања осумњичених припадника Ал Каиде и њиховим саслушавањима применом мучења, по много чему налик методама средњовековне инквизиције.

Овај „хакерски” упад извршен је да би се из тог система уклонила једна интерна анализа тог програма која је због своје поверљивости требало да буде изван домашаја истраге, али која се ипак нашла тамо. Не зна се како: да ли превидом, случајно, или потезом неког „узбуњивача” а ла Едвард Сноуден.

Тим сенаторке Фајнстајн имао је на располагању око шест милиона докумената ЦИА из којих је, уз помоћ програма за претрагу који је такође обезбедила агенција, после неколико година рада и уз трошак од 40 милиона долара, дестиловао извештај на 6.300 страна. Закључак, међутим, може да стане у једну реченицу: мучење притвореника у специјалном затвору у бази Гвантанамо на Куби, формално изван америчке територије, није дало очекиване резултате. Али је зато направило велику флеку на ономе до чега је Америци веома стало: статусу моралног лидера света.

Сумње да ЦИА надзире своје надзорнике појавиле су се прошле године, а сенаторка Фајнстајн је очигледно дошла до непорецивих доказа о томе и решила да направи политички скандал. То је и нова афера у Обаминој управи – после оних са војником Бредлијем Менингом, који је „Викиликсу” доставио депеше Стејт департмента и извештаје Пентагона, и свега што је о тајнама НСА обелоданио бегунац Едвард Сноуден.

Оно што је она изнела отворило је овде ретку јавну дебату о збивањима у оправдано тајновитом Обавештајном комитету, али и пружило нове доказе о ароганцији америчких тајних служби, упркос томе што је директор ЦИА Џон Бренан већ после неколико сати демантовао суштину оптужби.

Документи који су уклоњени у два наврата током 2010. садржали су неколико стотина страна. Сенаторка Фајнстајн је уз то напоменула да је ЦИА њену истрагу „саботирала од самог почетка”, а оно због чега јој је по свој прилици „пукао филм”, био је потез главног правника ЦИА који је наводно неовлашћено коришћење поверљивих докумената (поменута интерна анализа је одштампана и пренета на Капитол Хил) пријавио министарству правде као потенцијално кривично дело.

Правник о коме је реч у извештају се помиње чак 1.600 пута, јер је у време док је програм тортуре био на снази (2004–2009) радио у ЦИА центру за борбу против тероризма који је спроводио контроверзни програм мучења, па сенаторка сматра да је он због тога у сукобу интереса.

Бараку Обами, презаузетом украјинском кризом и домаћим проблемима, овим је на леђа стављен нови терет: да посредује између обавештајне заједнице и Конгреса.