Мутни послови високог напона

Афера о злоупотреби у трговини струјом између "Електропривреде Србије" (ЕПС) и британских предузећа "Енерџи фајненсинг тим" (ЕФТ) Вука Хамовића, и "Интерфејс" Војина Лазаревића, добиће ускоро свој судски епилог. Београдска полиција поднела је јуче кривичну пријаву против четири бивша висока функционера ЕПС-а, три године откако је ова афера избила у јавност. Бивши челници ЕПС-а су осумњичени да су ЕФТ-у и "Интерфејсу" омогућили корист у износу од више од 12 милиона долара. Они се сумњиче и да су у пословима са Хамовићем и Лазаревићем оштетили државни буџет за 143.516.395 динара.

Кривичне пријаве поднете су против Љубомира Герића, бившег генералног директора ЕПС-а, Владимира Марјановића, бившег директора Дирекције за управљање "Електроенергетског система" у ЕПС-у, Драгана Вигњевића, бившег главног диспечера ЕПС-а и Данице Вуковић, бившег директора Дирекције за промет трговинског и девизног пословања ЕПС-а. Кривична пријава је написана због основане сумње да су у саизвршилаштву извршили кривично дело злоупотребе службеног положаја.

Полиција је током истраге утврдила да су осумњичени, у периоду од 2001. до 2004. године, у спољнотрговинском послу уговореном са ЕФТ-ом и "Интерфејсом", (обе фирме регистроване су у Великој Британији), на штету ЕПС-а овим инопартнерима прибавили противправну имовинску корист у износу од 12.793.364 америчка долара или 834.720.196 динара.

Утврђено је да је ЕФТ-у и "Интерфејсу" омогућена противправна добит од 12 милиона долара на основу више договорених послова. Како сазнајемо, у првом послу овим фирмама је омогућена добит од седам милиона долара тако што им није наплаћена услуга прераде мазута у капацитетима ЕПС-а у Новом Саду.

Друга злоупотреба се састоји у томе да фирмама Хамовића и Лазаревића нису наплаћене испоруке електричне енергије из Новог Сада до купаца наше струје, а то су биле Македонија, Албанија, Космет и Република Српска. Налазом Градског завода са вештачење утврђено је да су у овом послу ЕФТ и "Интерфејс" зарадили 786.986 долара.

Штета за ЕПС је направљена и преко интервентног увоза струје. Полиција је утврдила да је на основу договора намерно била заустављена наша термоелектрана "Морава", па је од ЕФТ-а затражен интервентан увоз струје. Разлика у цени између струје која је увезена и оне коју би ТЕ "Морава" продала износи 426.625 долара, за колико је ЕПС оштећен.

Исто тако, полиција је утврдила да је ЕПС једном приликом ЕФТ-у извезао и у исто време од истог предузећа увезао 362.858 киловата, са разликом што је извозна цена износила 24,2 долара по киловат-сату, а увозна је била 34,96 долара. Практично, ЕПС је продао струју по једној цени, а у исто време купио исту ту струју по знатно већој цени. Разлика у ценама донела је ЕФТ-у корист у износу од 3.904.352 долара.

Штета по ЕПС се пројектује и по основу расписане јавне понуде за набавку електричне енергије за период од 15. септембра 2001. до 30. септембра 2002. године. Вредност наведеног посла износила је 45 милиона долара. Полиција је утврдила да је овај тендер био намештен, па је као најповољнији понуђач изабран ЕФТ, иако је понуда предузећа "РВЕ трејдинг" била нижа за 630.000 долара.

Због ове афере основан је у Скупштини Србије  и анкетни одбор који је 2004. године утврђивао чињенице о трговини електричном енергијом и финансијско-банкарским пословима повезаним с том трговином.

Герић је био генерални директор ЕПС-а од априла 2001. до краја фебруара 2004, када је на предлог Министарства за енергетику смењен управо због склапања штетних уговора са иностраним компанијама ЕФТ и "Интерфејс". Герић је, пред Анкетним одбором, оптуживао Божидара Ђелића, као тадашњег министра финансија, и Кори Удовички, као министарку енергетике, да су управљали ЕПС-ом и доносили све важне одлуке о пословању тог предузећа. Кори Удовички изјавила је да је пословодство ЕПС-а штетним уговорима о увозу и извозу струје оштетило државу.

Фирма ЕФТ је највећи трговац струјом у југоисточној Европи, а њено седиште је у Лондону. Хамовић и Лазаревић повезивани су са уговорима штетним по ЕПС при увозу струје, оптуживани су и за сумњиве докапитализације Националне штедионице, а незванично су помињани и као главни финансијери многих домаћих политичких партија.