Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мистификована селидба

Мистификована селидба
Хол Народног музеја у Београду (Фото П. Павловић)

"Случај" селидбе Народног музеја побудио је ових дана пажњу јавности, можда више од било које изложбе која се од настанка ове институције могла видети под њеним сводовима. Повод је измештање дела збирке у, за ту сврху, посебно адаптиран простор у предграђу Београда.
Пре два месеца на адресе београдских редакција стигло је анонимно писмо у коме се изражава забринутост због измештања дела збирке Народног музеја на тајну локацију, која, по аутору овог писма, не испуњава одговарајуће услове за вишегодишње чување уметнина.
Потписник се декларисао као "патриота и љубитељ уметности који жели да утиче на своју баштину, историју и судбину своје земље".


У поменутом писму, које је делом објављено на овим страницама, између осталог, пише да је Народни музеј у Београду за смештај дела из својих збирки одабрао аустријску фирму "Кунсттранс", без јавног тендера, као и да се депо где ће бити смештена драгоцена дела налази близу једне фабрике, што може имати штетног утицаја на уметнине.

Татјана Цвјетићанин, директорка Народног музеја Србије, тада је демантовала овакве гласине, потврдивши нам да је Закон о јавним набавкама у потпуности поштован, уз сву сагласност Управе за јавне набавке и Министарства културе Србије, да одговарајући простор обезбеди специјализована фирма "Кунсттранс".

У анонимном писму тачно је била наведена и локација будућег депоа за смештај уметнина, што смо, уз препоруку директорке Народног музеја, и уз пуну свест да то није сасвим паметно објављивати – изоставили.

Тиражни београдски дневни лист објавио је ових дана и снимак поменутог депоа, али и застарели документ (из јула 2006) у коме се наводи да терен на којем се налази простор за чување уметнина није безбедан за њихово вишегодишње депоновање.

Реч је о документу који се уобичајено ради као део процедуре у реализацији неког пројекта са намером да се уочени недостаци и отклоне. Пре неколико дана на терен је изашла екипа стручњака, међу којима и Миомир Кораћ, помоћник министра културе, и утврдила да стање на том терену испуњава потребне услове.

Када се у новинским написима користи израз "магацински простор" неко би могао помислити да је то неко складиште у коме ће тек тако да таворе вредне слике у наредне три или четири године. Реч је о специјално прављеном објекту који мора да испуни све услове за смештај и чување уметнина, а у случају Народног музеја направљене су и специјалне полице које штеде простор. Обезбеђени су и услови за рад конзерватора и других стручњака који ће будно надзирати наше благо у годинама реконструкције музеја. Управо је аустријска фирма "Кунсттранс" специјализована за прављење оваквих депоа, по систему "know how". Ово предузеће је трн у оку многима који су се ових дана забринули за благо Народног музеја, зато што није српска фирма и зато што је месечна рента око 35.000 евра. Али, у Народном музеју тврде да трошак адаптације који сноси "Кунсттранс" далеко надмашује трошкове месечног закупа који ће музеј овој фирми плаћати.

Информација коју су новине објавиле да је прошлог петка током ноћи испред Народног музеја виђен и објективом забележен камион фирме "Кунсттранс" "са делима измештеним из музеја за време бомбардовања" – нетачна је. Тај камион није био ни на каквом тајном задатку, него је враћао гостујућу изложбу "Импресионисти, симболисти и авангарда – 120 ремек-дела Народног музеја у Београду" из италијанског града Комо. Узгред, за време бомбардовања ниједно дело није изнето из Народног музеја.

Чему толика сумња у одговорност људи из Народног музеја да ће збринути уметнине како ваља? Није било тако давно када је Народни музеј приредио у свом атријуму изложбу импресиониста из својих збирки, за коју се чекало у редовима. Сви смо били сведоци максималне бриге и пажљивог мерења услова излагања које је спроводило стручно лице.

Где су били, и да ли су се свих ових година оглашавали душебрижници, патриоте, пријатељи и непријатељи Народног музеја, када се толико у медијима говорило о лошем стању у којем се налази национална институција? Да ли је неко одржао хитан састанак што је један други музеј, онај на Ушћу, прокишњавао на свих пет нивоа, за време недавних јунских киша?!

Чему мистификације о тајним местима, ноћним камионима, поверљивим документима, високим рачунима? Београду и Србији је потребан нов музеј и у општем је интересу да он што пре буде готов. Осим ако неко жели да све крене од почетка и да нов музеј чекамо још наредних десет година.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.