"Гаспром" бира нову трасу за гасовод

Чак ни недавно потписани уговор италијанског "Енија" и руског "Гаспрома" о изградњи новог гасовода "Јужни поток", којим би се руски гас уместо преко Турске дистрибуирао од Новоросијска, испод Црног мора, ка Бугарској, за Србију не би требало да представља проблем. Разлог више да се верује да измена раније најављиване трасе будућег гасовода и промена његовог назива "плави" у "јужни поток" не би требало да доведу у питање његов прелазак преко Србије јесте и у Меморандуму о сарадњи, потписаном крајем прошле године између "Гаспрома" и српских власти.

Наиме, овим меморандумом "Гаспрому" се наводно омогућава да оствари удео у Јавном предузећу "Србијагас", у замену за средства која би овај руски партнер инвестирао у изградњу гасовода кроз Србију. Разлог више да се верује да ће нови гасовод прећи преко Србије је и у томе што је "Гаспром" још пре више од годину и по дана постао већински власник руско-српске фирме "Југоросгас". Тиме је руски енергетски гигант добио ексклузивно право да гради јужни правац гасовода Ниш–Димитровград све до границе са Македонијом у дужини од око 524 километра.

Нови газда по оснивачком акту, који иначе важи 25 година, има и могућност експлоатације гасовода и продаје природног гаса који се транспортује према Србији. Пројекат јужног крака гасовода обухвата правац Димитровград–Ниш–Појате у дужини од 167 километара, Ниш–Бор–Прахово 164 километара, Ниш–Лесковац–Врање 70 километара и Ниш–Прокупље–Приштина 123 километара.

Сваки од ових праваца представља техничко-економску целину и треба да се реализује по фазама, с тим што би прва фаза била правац Димитровград–Ниш–Појате, који ће се повезивати управо с госоводом у Бугарској.

Проласком "Јужног потока" преко Србије руски гас би се довео и до "Банатског Двора", јединог српског подземног складишта гаса капацитета 800 милиона кубика. Циљ је да се и преостала четири бивша лежишта гаса, која се налазе у непосредној близини Банатског Двора, повежу са овим гасним резервоаром, након чега ће он постати европско подземно складиште овог енергента у Србији. Реч је о лежиштима у Житишту, капацитета 400 милиона кубних метара гаса, као и пољима Бегејци један, два и три, у који се може утиснути од 180 до 350 милиона кубних метара гаса.

Ова четири поља, постала би сателити Банатском Двору.

Основ за градњу гасовода кроз Србију је и међудржавни споразум владе Савезне Републике Југославије и Руске Федерације потписан још 12. децембра 1996. године где су се две стране сагласиле да је градња гасовода приоритет.

Како ствари сада стоје, извесно је да ће гасовод од Бугарске имати још два крака: један ка Аустрији и други ка Грчкој, а затим према југу Италије. "Гаспром", међутим, још није дефинисао даљу трасу којом ће се гасовод кретати од Бугарске. Верује се да ће осим кроз Србију, гасовод ићи и кроз Мађарску, где је "Гаспром" са МОЛ-ом већ потписао споразум о оснивању заједничког предузећа. Тамо се такође планира изградња складишта од десет милијарди кубних метара, што је 12 пута више од капацитета "Банатског Двора", за шта је руска страна показао велико интересовање.