Како ућуткати Шредера

Европске поделе око изналажења компромиса у украјинској кризи, пре свега око решавања проблема изазваног покушајем отцепљења Крима од матичне државе, све су изразитије. Европски парламент (ЕП) и немачки Бундестаг јуче су заоштрили критику према Москви због улоге Русије у украјинској кризи. Тон су одређивали представници конзервативних странака, најјаче групације у том телу, али и Зелени, при чему је захтевано увођење оштрих санкција Русији.

Немачка канцеларка Ангела Меркел рекла је у обраћању посланицима Бундестага да су лидери ЕУ спремни да предузму даље кораке против Москве (а то су санкције), уколико Русија настави да подржава отцепљење полуострва Крим од матичне државе. За случај да Русија није спремна да се врати „на пут права”, Меркелова је запретила санкцијама које би требало да обухвате забрану путовања и замрзавање рачуна руских званичника, отказивање самита ЕУ–Русија...

Канцеларка је била изричита да се територијални интегритет Украјине не сме доводити у питање, али није нашла прави одговор на посланичко питање – зашто је Криму забрањено оно што је дозвољено Косову.

„Нема основе за поређење ситуације на Криму и на Косову”, одсечно је изјавила Меркелова, избегавајући да детаљније објасни свој став.

На јучерашњем заседању ЕП, европски посланици нису дефинисали ниво оштрине санкција које би европска заједница требало да предузме против Москве, али су, са друге стране, запретили изолацијом „факторима који пркосе заједничком (политичком) такту”, не би ли било омогућено да ЕУ говори заједничким језиком.

Фракција Зелених представила је чак резолуцију којом би бившем немачком канцелару Герхарду Шредеру било наложено да се не изјашњава у јавности о украјинској кризи, пре свега да не критикује ставове ЕУ. Захтев за изгласавање резолуције подржали су посланици конзервативних странака, пре свега из окружења Народњачке странке Европе. У име фракције грађанске левице за реч се јавио председник ЕП Мартин Шулц и изјавио да ће његова и сродне странке гласати против резолуције.

Шредер је пре неколико дана оптужио Запад за лицемерство, јер се у случају Крима позива на међународно право које је прекршио приликом бомбардовања СР Југославије 1999. године.

Предложена резолуција Зелених, а посредно и конзервативног центра, не односи се само на бившег немачког канцелара већ и на то што све више странака и истакнутих јавних личности у Европи показује разумевање за држање Русије у украјинској кризи. То се пре свега односи на привреднике који упозоравају да би завођење санкција Русији било упоредиво са самоубиством европске привреде.

„Привредни односи су мост који спаја државе, никако оружје које би једни користили против других”, изјавио је јуче председник Привредне коморе Аустрије Кристоф Лајтл, апелујући на владу у Бечу да допринесе смиривању односа ЕУ и Русије.

Странке левог центра сигнализирале су суздржаност по питању санкција Русији, а најутицајније странке европске деснице, штавише, разматрају могућност да прихвате позив кримских власти и дипломатских кругова Москве да посматрају спровођење референдума на Криму. Тиме би био осујећен покушај Запада да се легитимност референдума доведе у питање.

Француски Национални фронт, аустријски слободари и белгијски Фламански интерес најавили су да ће се одазвати позиву „невладиних организација” на Криму и присуствовати референдуму. Шеф посланичке групе италијанске Лиге за север у ЕП Лоренцо Фонтана је такође изјавио да је добио позив да буде посматрач референдума на Криму, али да му позив није уручила нека невладина организација, већ амбасадор Русије Алексеј Корнов.