Еги­пат се спа­сао од исла­ми­ста

Од на­шег спе­ци­јал­ног из­ве­шта­ча

Ка­и­ро – Еги­пат је на пра­гу Тре­ће ре­пу­бли­ке, ко­ја би тре­ба­ло да се раз­ли­ку­је од до­са­да­шњих, чи­ја би но­ва устав­на пра­ви­ла и но­ва ли­ца у вла­сти тре­ба­ло да озна­че крај тро­го­ди­шњег ха­о­са.
„Еги­пат ће де­фи­ни­тив­но би­ти са­свим но­ва зе­мља”, ка­же за „По­ли­ти­ку” Амр Му­са, ве­те­ран ов­да­шње по­ли­ти­ке ко­ји се у ње­но сре­ди­ште вра­тио по­др­шком пред­сед­нич­ком кан­ди­да­ту фелд­мар­ша­лу Аб­де­лу Фа­та­ху ел Си­си­ју, чи­ји је пр­ви са­вет­ник. „Ово ће би­ти Тре­ћа ре­пу­бли­ка.”

Му­са вр­ло до­бро зна о че­му го­во­ри. Он је, са ис­ку­ством бив­шег ше­фа ди­пло­ма­ти­је и ге­не­рал­ног се­кре­та­ра Арап­ске ли­ге, од про­шле го­ди­не пред­сед­ник пе­де­се­то­чла­ног ко­ми­те­та за­ду­же­ног за на­црт но­вог уста­ва.

Пр­ва ре­пу­бли­ка је по овој кла­си­фи­ка­ци­ји би­ла она од 23. ју­ла 1952, ка­да је Га­мал Аб­дел На­сер сру­шио мо­нар­хи­ју, а на­ста­ви­ли је Ан­вар ел Са­дат и Хо­сни Му­ба­рак. Дру­га је на­ста­ла ре­во­лу­ци­јом 25. ја­ну­а­ра 2011, ка­да је обо­рен Му­ба­рак.

Му­са об­ја­шња­ва ка­ко су ства­ри кре­ну­ле у по­гре­шном прав­цу ка­да су Му­сли­ман­ска бра­ћа до­шла на власт и шта тре­ба учи­ни­ти да би се Еги­пат вра­тио у нор­ма­лу и ор­га­ни­зо­вао успе­шни­је дру­штво. То­ком по­след­ње три го­ди­не зе­мља је има­ла не­ко­ли­ко из­бо­ра и про­ме­ни­ла шест вла­да, али ни­јед­на про­ме­на ни­је ус­пе­ла да од­го­во­ри на основ­не еко­ном­ске и по­ли­тич­ке аспи­ра­ци­је љу­ди, још ма­ње на зах­те­ве из 2011. о со­ци­јал­ној прав­ди.
„Ре­во­лу­ци­ја са Та­хри­ра је про­па­ла јер јој је не­до­ста­ја­ла ви­зи­ја, али ипак је утр­ла пут са­свим но­вој ре­пу­бли­ци”, ка­же 78-го­ди­шњи Му­са, ко­ји се ов­де по­ми­ње као бу­ду­ћи пред­сед­ник пар­ла­мен­та.

Исла­ми­ста Му­ха­мед Мур­си по­стао је 2012. пр­ви сло­бод­но иза­бра­ни пред­сед­ник, али да­нас се ов­де огром­на ве­ћи­на сла­же да су Му­сли­ман­ска бра­ћа на­ме­та­њем свог уста­ва, не­то­ле­ран­ци­јом, агре­сив­но­шћу и не­ком­пе­тен­том јед­но­го­ди­шњом вла­да­ви­ном из­да­ли мно­ге ко­ји су за њих гла­са­ли и уна­за­ди­ли зе­мљу.

Исла­ми­сти су вла­да­ли не­де­мо­крат­ски. Еги­пат је та­да то­нуо.

Са­да се пр­ви чо­век вој­ске, фелд­мар­шал Си­си, спре­ма да ски­не уни­фор­му ка­ко би се кан­ди­до­вао за но­вог пред­сед­ни­ка на из­бо­ри­ма, ко­ји би мо­гли да се одр­же у ма­ју. Си­си­је­ва ве­ли­ка по­пу­лар­ност је сти­гла из­не­на­ђу­ју­ће бр­зо. Да ли због свих про­ма­ша­ја Мур­си­је­ве вла­сти, да ли због ва­па­ја Егип­ћа­на да их не­ко спа­се, да ли због ја­ких вла­да­ра ко­ји су тра­ди­ци­ја Ори­јен­та?
Ње­го­ва по­пу­лар­ност про­ис­ти­че из чи­ње­ни­це да је на стра­ни на­ро­да, да је до­нео пра­ве од­лу­ке и спа­сао Еги­пат од дик­та­ту­ре (исла­ми­ста), ко­ја је на­ста­ја­ла. Еги­пат је био у ве­о­ма опа­сној си­ту­а­ци­ји.

Али са Си­си­јем као мар­ша­лом пред­сед­ни­ком и устав­ним ре­ше­њи­ма ко­ја чу­ва­ју огром­ну моћ ар­ми­је, кри­ти­ча­ри упо­зо­ра­ва­ју да Еги­пат кли­зи ка но­вој ауто­ри­тар­но­сти.
Не, то је по­гре­шан при­ступ. У Мур­си­је­во вре­ме смо се пи­та­ли да ли сме­мо се­би да до­пу­сти­мо још јед­ну дик­та­ту­ру, го­ру од Му­ба­ра­ко­ве. Мар­шал Си­си ће би­ти ци­вил­ни кан­ди­дат, као и дру­ги. Суд­би­ну Егип­та од­ре­ђи­ва­ће устав, пар­ла­мент. До­би­ја­мо устав ко­ји је, што се ти­че сло­бо­да и пра­ва, друк­чи­ји и од Му­ба­ра­ко­вог и од Мур­си­је­вог. Не вра­ћа­мо се у дик­та­ту­ру, у вла­да­ви­ну јед­ног чо­ве­ка.

Су­ди се дво­ји­ци бив­ших пред­сед­ни­ка – Му­ба­ра­ку и Мур­си­ју – а ви­ше од 20.000 сим­па­ти­зе­ра Му­сли­ман­ске бра­ће је по за­тво­ри­ма. Зар то ни­је лош имиџ за зе­мљу у ко­јој се по­но­во при­ча о по­ли­циј­ској бру­тал­но­сти, у ко­јој се су­ди но­ви­на­ри­ма док Си­си кон­тро­ли­ше ме­ди­је? Да ли са­мо осло­нац на слу­жбе без­бед­но­сти мо­же да укло­ни тен­зи­ју?
Ми­слим и да ће суд­ски про­це­си што пре би­ти окон­ча­ни. Јед­но­став­но мо­ра­те да по­ка­же­те љу­ди­ма да уме­те бо­ље. Да се окре­не­те ре­ша­ва­њу кључ­них про­бле­ма.

Тач­но је да су исла­ми­сти ду­бо­ко раз­о­ча­ра­ли, про­тра­ћи­ли кре­дит ко­ји су има­ли код би­ра­ча, али за­што би они ола­ко по­ве­ро­ва­ли но­вим обе­ћа­њи­ма? Ка­кве су га­ран­ци­је да ће про­ме­не ко­је се на­ја­вљу­ју до­пре­ти до обич­ног чо­ве­ка и да не­ће шти­ти­ти ели­ту као до са­да?
Под је­дан, има­мо дру­га­чи­ји устав. Под два, има­мо дру­га­чи­ји на­род ко­ји све пра­ти ши­ро­ко ра­ши­ре­них очи­ју и на­чу­ље­них уши­ју. То ни­је исти на­род као пре 2011.

Ка­кав то ка­па­ци­тет убе­ђи­ва­ња има Си­си да за­тра­жи че­тво­ро­го­ди­шњи ман­дат све­стан, сва­ка­ко, да про­бле­ми са си­ро­ма­штвом (го­то­во по­ло­ви­на од 86 ми­ли­о­на жи­ви са ма­ње од два до­ла­ра днев­но), не­за­по­сле­но­шћу, обра­зо­ва­њем или школ­ством тра­же вре­ме да евен­ту­ал­но бу­ду ре­ше­ни?
Иза­зов је ве­о­ма озби­љан. Али, ако су љу­ди убе­ђе­ни да је њи­хов иза­бра­ни пред­сед­ник озби­љан, ве­ро­ва­ће му, да­ће му то вре­ме. По­сто­ји по­ве­ре­ње да је мар­шал Си­си пра­ви чо­век за свој по­сао у овом тре­нут­ку. Љу­ди ве­ру­ју да ће им би­ти бо­ље ако он бу­де иза­бран.

Да, али ко­јим ору­ђем об­но­ви­ти по­ср­ну­лу зе­мљу? Пре­ма про­це­на­ма ми­ни­стра фи­нан­си­ја, ко­ји се по­жа­лио јед­ном ам­ба­са­до­ру ЕУ, са­мо до кра­ја ове го­ди­не би­ће нео­п­ход­но 20 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. То­ли­ки но­вац не мо­гу да пру­же ни Са­у­диј­ци ко­ји спрем­но на­гра­ђу­ју Еги­пат због об­ра­чу­на са Му­сли­ман­ском бра­ћом.

Чак и ви­ше од до­ла­ра по­треб­ни су нам до­бар ме­наџ­мент и до­бар тим, не­што што Егип­ту не­до­ста­је де­це­ни­ја­ма. При­пре­ма­мо кон­крет­не ме­ре.

Ути­сак је да се од ре­во­лу­ци­је 30. ју­на 2013, ка­да је обо­рен Мур­си и ка­да су са За­па­да по­че­ле да сти­жу пр­ве кри­ти­ке због бру­тал­но­сти вој­ног уда­ра, Ка­и­ро при­бли­жа­ва Мо­скви, а уда­ља­ва од Ва­шинг­то­на.

Има­мо пра­во на на­шу спољ­ну по­ли­ти­ку. Ру­си­ја је ве­ли­ка зе­мља, ус­по­ста­ви­ла је сво­је при­су­ство у Си­ри­ји и по­ста­ла ве­ли­ки играч на Бли­ском ис­то­ку. При том је спрем­на да нам по­мог­не. Али то не зна­чи да на­ме­ра­ва­мо да Аме­ри­ку за­ме­ни­мо Ру­си­јом. Би­ла би то по­гре­шна по­ли­ти­ка.

Зна­чи при­бли­жа­ва­ње Ру­си­ји ни­је ре­зул­тат кри­ти­ка са За­па­да, где мно­ги на Си­си­ја гле­да­ју као из­во­ђа­ча вој­ног уда­ра?
То нас се не ти­че. Не­ка го­во­ре да је то удар. Мур­си је мо­рао да оде. Ако то не­ки не ви­де, то је њи­хов про­блем.

Оте­то 70 Егип­ћа­на

Ка­и­ро – На­о­ру­жа­не осо­бе оте­ле су 70 Егип­ћа­на у глав­ном гра­ду Ли­би­је Три­по­ли­ју, из­ја­вио је ју­че порт­па­рол еги­пат­ског ми­ни­стар­ства спољ­них по­сло­ва Ба­др Аб­дел-Ати, пре­но­си Тан­југ. Он је ре­као да су на­па­да­чи у вој­ним уни­фор­ма­ма оте­ли 70 Егип­ћа­на из њи­хо­вих ку­ћа у Три­по­ли­ју, до­да­ју­ћи да су они од­ве­де­ни у је­дан по­ли­циј­ски обје­кат у Три­по­ли­ју.