Egi­pat se spa­sao od isla­mi­sta

Od na­šeg spe­ci­jal­nog iz­ve­šta­ča

Ka­i­ro – Egi­pat je na pra­gu Tre­će re­pu­bli­ke, ko­ja bi tre­ba­lo da se raz­li­ku­je od do­sa­da­šnjih, či­ja bi no­va ustav­na pra­vi­la i no­va li­ca u vla­sti tre­ba­lo da ozna­če kraj tro­go­di­šnjeg ha­o­sa.
„Egi­pat će de­fi­ni­tiv­no bi­ti sa­svim no­va ze­mlja”, ka­že za „Po­li­ti­ku” Amr Mu­sa, ve­te­ran ov­da­šnje po­li­ti­ke ko­ji se u nje­no sre­di­šte vra­tio po­dr­škom pred­sed­nič­kom kan­di­da­tu feld­mar­ša­lu Ab­de­lu Fa­ta­hu el Si­si­ju, či­ji je pr­vi sa­vet­nik. „Ovo će bi­ti Tre­ća re­pu­bli­ka.”

Mu­sa vr­lo do­bro zna o če­mu go­vo­ri. On je, sa is­ku­stvom biv­šeg še­fa di­plo­ma­ti­je i ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Arap­ske li­ge, od pro­šle go­di­ne pred­sed­nik pe­de­se­to­čla­nog ko­mi­te­ta za­du­že­nog za na­crt no­vog usta­va.

Pr­va re­pu­bli­ka je po ovoj kla­si­fi­ka­ci­ji bi­la ona od 23. ju­la 1952, ka­da je Ga­mal Ab­del Na­ser sru­šio mo­nar­hi­ju, a na­sta­vi­li je An­var el Sa­dat i Ho­sni Mu­ba­rak. Dru­ga je na­sta­la re­vo­lu­ci­jom 25. ja­nu­a­ra 2011, ka­da je obo­ren Mu­ba­rak.

Mu­sa ob­ja­šnja­va ka­ko su stva­ri kre­nu­le u po­gre­šnom prav­cu ka­da su Mu­sli­man­ska bra­ća do­šla na vlast i šta tre­ba uči­ni­ti da bi se Egi­pat vra­tio u nor­ma­lu i or­ga­ni­zo­vao uspe­šni­je dru­štvo. To­kom po­sled­nje tri go­di­ne ze­mlja je ima­la ne­ko­li­ko iz­bo­ra i pro­me­ni­la šest vla­da, ali ni­jed­na pro­me­na ni­je us­pe­la da od­go­vo­ri na osnov­ne eko­nom­ske i po­li­tič­ke aspi­ra­ci­je lju­di, još ma­nje na zah­te­ve iz 2011. o so­ci­jal­noj prav­di.
„Re­vo­lu­ci­ja sa Ta­hri­ra je pro­pa­la jer joj je ne­do­sta­ja­la vi­zi­ja, ali ipak je utr­la put sa­svim no­voj re­pu­bli­ci”, ka­že 78-go­di­šnji Mu­sa, ko­ji se ov­de po­mi­nje kao bu­du­ći pred­sed­nik par­la­men­ta.

Isla­mi­sta Mu­ha­med Mur­si po­stao je 2012. pr­vi slo­bod­no iza­bra­ni pred­sed­nik, ali da­nas se ov­de ogrom­na ve­ći­na sla­že da su Mu­sli­man­ska bra­ća na­me­ta­njem svog usta­va, ne­to­le­ran­ci­jom, agre­siv­no­šću i ne­kom­pe­ten­tom jed­no­go­di­šnjom vla­da­vi­nom iz­da­li mno­ge ko­ji su za njih gla­sa­li i una­za­di­li ze­mlju.

Isla­mi­sti su vla­da­li ne­de­mo­krat­ski. Egi­pat je ta­da to­nuo.

Sa­da se pr­vi čo­vek voj­ske, feld­mar­šal Si­si, spre­ma da ski­ne uni­for­mu ka­ko bi se kan­di­do­vao za no­vog pred­sed­ni­ka na iz­bo­ri­ma, ko­ji bi mo­gli da se odr­že u ma­ju. Si­si­je­va ve­li­ka po­pu­lar­nost je sti­gla iz­ne­na­đu­ju­će br­zo. Da li zbog svih pro­ma­ša­ja Mur­si­je­ve vla­sti, da li zbog va­pa­ja Egip­ća­na da ih ne­ko spa­se, da li zbog ja­kih vla­da­ra ko­ji su tra­di­ci­ja Ori­jen­ta?
Nje­go­va po­pu­lar­nost pro­is­ti­če iz či­nje­ni­ce da je na stra­ni na­ro­da, da je do­neo pra­ve od­lu­ke i spa­sao Egi­pat od dik­ta­tu­re (isla­mi­sta), ko­ja je na­sta­ja­la. Egi­pat je bio u ve­o­ma opa­snoj si­tu­a­ci­ji.

Ali sa Si­si­jem kao mar­ša­lom pred­sed­ni­kom i ustav­nim re­še­nji­ma ko­ja ču­va­ju ogrom­nu moć ar­mi­je, kri­ti­ča­ri upo­zo­ra­va­ju da Egi­pat kli­zi ka no­voj auto­ri­tar­no­sti.
Ne, to je po­gre­šan pri­stup. U Mur­si­je­vo vre­me smo se pi­ta­li da li sme­mo se­bi da do­pu­sti­mo još jed­nu dik­ta­tu­ru, go­ru od Mu­ba­ra­ko­ve. Mar­šal Si­si će bi­ti ci­vil­ni kan­di­dat, kao i dru­gi. Sud­bi­nu Egip­ta od­re­đi­va­će ustav, par­la­ment. Do­bi­ja­mo ustav ko­ji je, što se ti­če slo­bo­da i pra­va, druk­či­ji i od Mu­ba­ra­ko­vog i od Mur­si­je­vog. Ne vra­ća­mo se u dik­ta­tu­ru, u vla­da­vi­nu jed­nog čo­ve­ka.

Su­di se dvo­ji­ci biv­ših pred­sed­ni­ka – Mu­ba­ra­ku i Mur­si­ju – a vi­še od 20.000 sim­pa­ti­ze­ra Mu­sli­man­ske bra­će je po za­tvo­ri­ma. Zar to ni­je loš imidž za ze­mlju u ko­joj se po­no­vo pri­ča o po­li­cij­skoj bru­tal­no­sti, u ko­joj se su­di no­vi­na­ri­ma dok Si­si kon­tro­li­še me­di­je? Da li sa­mo oslo­nac na slu­žbe bez­bed­no­sti mo­že da uklo­ni ten­zi­ju?
Mi­slim i da će sud­ski pro­ce­si što pre bi­ti okon­ča­ni. Jed­no­stav­no mo­ra­te da po­ka­že­te lju­di­ma da ume­te bo­lje. Da se okre­ne­te re­ša­va­nju ključ­nih pro­ble­ma.

Tač­no je da su isla­mi­sti du­bo­ko raz­o­ča­ra­li, pro­tra­ći­li kre­dit ko­ji su ima­li kod bi­ra­ča, ali za­što bi oni ola­ko po­ve­ro­va­li no­vim obe­ća­nji­ma? Ka­kve su ga­ran­ci­je da će pro­me­ne ko­je se na­ja­vlju­ju do­pre­ti do obič­nog čo­ve­ka i da ne­će šti­ti­ti eli­tu kao do sa­da?
Pod je­dan, ima­mo dru­ga­či­ji ustav. Pod dva, ima­mo dru­ga­či­ji na­rod ko­ji sve pra­ti ši­ro­ko ra­ši­re­nih oči­ju i na­ču­lje­nih uši­ju. To ni­je isti na­rod kao pre 2011.

Ka­kav to ka­pa­ci­tet ube­đi­va­nja ima Si­si da za­tra­ži če­tvo­ro­go­di­šnji man­dat sve­stan, sva­ka­ko, da pro­ble­mi sa si­ro­ma­štvom (go­to­vo po­lo­vi­na od 86 mi­li­o­na ži­vi sa ma­nje od dva do­la­ra dnev­no), ne­za­po­sle­no­šću, obra­zo­va­njem ili škol­stvom tra­že vre­me da even­tu­al­no bu­du re­še­ni?
Iza­zov je ve­o­ma ozbi­ljan. Ali, ako su lju­di ube­đe­ni da je nji­hov iza­bra­ni pred­sed­nik ozbi­ljan, ve­ro­va­će mu, da­će mu to vre­me. Po­sto­ji po­ve­re­nje da je mar­šal Si­si pra­vi čo­vek za svoj po­sao u ovom tre­nut­ku. Lju­di ve­ru­ju da će im bi­ti bo­lje ako on bu­de iza­bran.

Da, ali ko­jim oru­đem ob­no­vi­ti po­sr­nu­lu ze­mlju? Pre­ma pro­ce­na­ma mi­ni­stra fi­nan­si­ja, ko­ji se po­ža­lio jed­nom am­ba­sa­do­ru EU, sa­mo do kra­ja ove go­di­ne bi­će neo­p­hod­no 20 mi­li­jar­di do­la­ra. To­li­ki no­vac ne mo­gu da pru­že ni Sa­u­dij­ci ko­ji sprem­no na­gra­đu­ju Egi­pat zbog ob­ra­ču­na sa Mu­sli­man­skom bra­ćom.

Čak i vi­še od do­la­ra po­treb­ni su nam do­bar me­nadž­ment i do­bar tim, ne­što što Egip­tu ne­do­sta­je de­ce­ni­ja­ma. Pri­pre­ma­mo kon­kret­ne me­re.

Uti­sak je da se od re­vo­lu­ci­je 30. ju­na 2013, ka­da je obo­ren Mur­si i ka­da su sa Za­pa­da po­če­le da sti­žu pr­ve kri­ti­ke zbog bru­tal­no­sti voj­nog uda­ra, Ka­i­ro pri­bli­ža­va Mo­skvi, a uda­lja­va od Va­šing­to­na.

Ima­mo pra­vo na na­šu spolj­nu po­li­ti­ku. Ru­si­ja je ve­li­ka ze­mlja, us­po­sta­vi­la je svo­je pri­su­stvo u Si­ri­ji i po­sta­la ve­li­ki igrač na Bli­skom is­to­ku. Pri tom je sprem­na da nam po­mog­ne. Ali to ne zna­či da na­me­ra­va­mo da Ame­ri­ku za­me­ni­mo Ru­si­jom. Bi­la bi to po­gre­šna po­li­ti­ka.

Zna­či pri­bli­ža­va­nje Ru­si­ji ni­je re­zul­tat kri­ti­ka sa Za­pa­da, gde mno­gi na Si­si­ja gle­da­ju kao iz­vo­đa­ča voj­nog uda­ra?
To nas se ne ti­če. Ne­ka go­vo­re da je to udar. Mur­si je mo­rao da ode. Ako to ne­ki ne vi­de, to je nji­hov pro­blem.

Ote­to 70 Egip­ća­na

Ka­i­ro – Na­o­ru­ža­ne oso­be ote­le su 70 Egip­ća­na u glav­nom gra­du Li­bi­je Tri­po­li­ju, iz­ja­vio je ju­če port­pa­rol egi­pat­skog mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va Ba­dr Ab­del-Ati, pre­no­si Tan­jug. On je re­kao da su na­pa­da­či u voj­nim uni­for­ma­ma ote­li 70 Egip­ća­na iz nji­ho­vih ku­ća u Tri­po­li­ju, do­da­ju­ći da su oni od­ve­de­ni u je­dan po­li­cij­ski obje­kat u Tri­po­li­ju.