Извршитељи између увреда и награда

Ужице – Закуцао судски извршитељ на врата невољника што је, некад држећи какву трговину или фирму која му је више муке него зараде доносила, остао дужан за неплаћене комуналије у њој. Повериоци упорно траже да се намири стари дуг за струју, телефон, грејање, воду, те преко извршитеља терају, а дужник, пошто је радњу-губиташа затворио и до новог посла углавном није дошао, не зна ни како да састави крај с крајем, а камоли да враћа раније дугове.

Крене онда пописивање кућних ствари, „покретне имовине”, како је суд службено зове. Иду на продају дужников телевизор, компјутер, комоде, половна кола, оно из куће и гараже што иоле вреди. Нема емоција ни колебања јер јавна предузећа комуналије не опраштају. Но, не иде баш све како су повериоци замислили: углавном су пописане кућне ствари старије па нико не жели да их откупи. Поверилац их, такође, неће, те онда неретко остају код дужника. Незаинтересованост за куповину пописаних ствари је изражена, искуства показују да већина остане непродата.

Али судски извршитељ стрпљиво ради свој посао, неретко трпећи увреде дужника, претње, малтретирања… Каткад, ако онај што је дужан у томе претера, попис се обавља у присуству полиције.

Није, наравно, лако бити извршитељ: по ономе што смо сазнали у Привредном суду у Ужицу, можда сваки десети одлазак на извршење подразумева и полицијску помоћ. По речима вршиоца функције председнице овог суда Зорице Брајовић, поступак извршења је горући проблем правосуђа, највећи број нерешених предмета у свим судовима управо су предмети извршења. Да би се тај проблем олакшао, од пре две године уведени су приватни извршитељи као нова правосудна професија, али слаб је одзив за њу. Услов је да извршитељ буде дипломирани правник са две године радног искуства на пословима извршења, односно три године на правним пословима, те да положи стручни испит за извршитеља.

– Од 14 предвиђених приватних извршитеља за подручје овог суда и основних судова Ужице, Пријепоље и Пожега, само је један уписан у регистар. То је Радиша Петрић, који је положио стручни испит, отворио канцеларију приватног извршитеља у Пријепољу и ради за потребе ужичког Привредног суда и пријепољског Основног суда – каже Зорица Брајовић.

О судским извршењима говори нам извршни судија Привредног суда у Ужицу Манојле Миловић, који та извршења ради дуже од 30 година. Кад је реч о дуговима бивших власника самосталних трговинских радњи за неплаћене комуналије, напомиње да многи избегавају пријем судских одлука и тај дуг је тешко наплатив.

– Сад су ти послови у искључивој надлежност приватног извршитеља, али суд се бави заосталим дуговима пре 2012. године. Овде је остало више од 1.000 таквих предмета. Кључни проблем је што ти бивши предузетници немају пара: фирме су им затворене и брисане из регистра, па је питање одакле им наплатити дуг. Зато је пред судским извршитељем, а само један ради у ужичком Привредном суду, низ незахвалних послова: од пописа покретне имовине дужника, продаје пописаног, предаје купљеног, предаје повериоцу досуђеног, до одузимања предмета лизинга и другог, па неретко по истом предмету више пута излази на лице места – објашњава Миловић.

У пракси је веома приметно, наставља он, да исте особе дугују већем броју поверилаца, те да код таквих наплата иде најтеже. Код неплаћених комуналија, најбројнији су дугови за услуге „Телекому”, а највећи за неплаћену струју. Овде чак и месне заједнице имају приличне дугове за струју. Посла за судског извршитеља у овој области је прилично, тако да много значи увођење приватног извршитеља. Но, мада много младих незапослених правника чека посао, у Ужицу безмало стотину, недовољно се интересују за то радно место.

– Посао приватног извршитеља није лак, али је добро плаћен. Тарифа му је слична адвокатској: предујам наплаћује од повериоца чим ступи у посао извршења, с тим што то после рефундира од дужника, а следује му и награда ако наплати. Наравно, и приватни извршитељ има права на полицијску помоћ, већи део његових овлашћења су као код извршног судије. Мислим да је то повољна прилика за младе правнике да дођу до радног места, помогли би тако и себи и друштву – сумира Манојле Миловић.

Бранко Пејовић