Певач има два живота
И у овим врелим данима, када су у Београдској опери сва светла погашена, певачи као певачи – често се појављују на неким другим позорницама, обично тамо где је кров небо. Таква је и Сузана Шуваковић-Савић. И њен глас не држи место. Због свог сопрана недавно је била на пословном разговору у Бечу, затим је уследио један певачки круг по градовима Србије, када смо је пре неки дан чули била је у Тивту и, каже, полако се пакује за пут у Италију... У питању је Дездемона, у Вердијевом "Отелу".
Све ово заиста динамично "звучи", a тако и јесте, само не сме ни да нас завара. Сузана каже да је њен певачки кредо: Пењи се се степеник по степеник! Научила је то од старијих, искуснијих од себе. Баш као и: Ако брзо превисоко полетиш, то се често лоше заврши. Тек, поменута Дездемона биће још један важан лик који ће првакиња Београдске опере премијерно отпевати у свету, а не код куће. У плану је да се ускоро појави и на француској сцени, у роли Лиу у Пучинијевој опери "Турандот". Крајем године очекује је и концерт у срцу Лондона и, како ствари стоје, вероватно ће то гостовање прерасти у праву турнеју по Острву. Подсетимо да је у протеклој сезони на матичној сцени Сузана Шуваковић-Савић имала премијере у Моцартовом "Дон Ђованију" и Леонкаваловим "Пајацима", али је била и Ћо-Ћо-Сан у Пучинијевој "Мадам Батерфлај", на репертоару Малениjанума. Додајмо да јој је њен нешто "старији" лик, Татјане у "Евгенију Оњегину" П. И. Чајковског донео годишњу похвалу Народног позоришта. Желела је, међутим, нешто више да проговори о Ћо-Ћо-Сан:
– Драго ми је што и један такав велики лик имам у свом багажу. Кроз досадашњу каријеру ја сам се поступно кретала: прво улоге мањег формата, па све веће и веће, док нисам стигла до оних из такозваног првог фаха. Али, ова из "Мадам Батерфлај" нешто је посебно. Има пуно дуета, са тенором и са мецосопраном, три тешке арије, па и сва та прича... Хероина ове опере малтене је све време на сцени. И, ако си прави професионалац, све то мораш добро измерити, као математичар. Међутим, кад освојиш ту улогу ти знаш да си на добром путу. Чак и величина каква је Мирела Френи само једном у својој каријери отпевала је ову сјајну ролу. Своју снагу треба одмеравати, имати певачку стратегију и знати када је дошао тренутак да се покажеш у жељеном лику.
После ових речи тешко је не упитати Сузану Шуваковић-Савић за њене следеће кораке на сцени и о стратегији о којој говори. Каже нам:
– Када су ме лане упитали за жељене ликове ја сам поменула ове из "Мадам Батерфлај" и "Отела". Као што видите, жеље ми се испуњавају. Ипак, на уму увек имам ону лепу изреку у нашем оперском свету:"Један живот је за учење, а други за певање". Мислим да је то рекао Тито Гоби, или можда неко други из те старе гарде. Сада себе већ видим као Тоску, али тек за коју годину. Исто тако и као Аиду. Има ту доста пиана, баш као и у моме гласу. Треба бити стрпљив и сазрети за улоге које желиш. Такође морате да научите и када је дошао час да се од неких рола растанете, препустите их млађима. Све у своје време.
Као што рекосмо, Сузана Шуваковић-Савић често је излазила на иностране позорнице, посебно италијанске. Тамо је ишла на специјализацију, научила добро овај први језик опере и доскора, као свој лични рекорд, када је о аудиторијуму реч, помињала наступ са Италијанима (Мизета у "Боемима"), у Сеулу 2003. године – пред 11 хиљада гледалаца. Е, тај рекорд богато је надмашила ове године на Маракани, када је Црвена звезда прослављала своју фудбалску дуплу круну. Прича, додуше, није баш оперска, али...
– Славко Николић и ја смо, а capella, отпевали химну "Боже правде", пратила нас је у томе публика, њих око 30 хиљада. Био је то мој највећи аудиторијум и – највећи хор са којим сам икад певала.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


