Саркози код Гадафија

Дан после ослобађања пет бугарских медицинских сестара и једног лекара који су у Либији били осуђени на смртну казну, а затим на доживотну робију под оптужбом да су намерно заразили вирусом сиде више од 400 деце, француски председник Никола Саркози је у знак захвалности посетио Триполи, где је са либијским лидером Моамером Гадафијем потписао споразум о коришћењу нуклеарне енергије у мирољубиве сврхе. Демантујући било какву повезаност између ослобађања бугарских болничарки и пристанка Француске да помогне Либији у градњи нуклеарне станице, Саркози је рекао да је једина веза у томе што он не би посетио Триполи да медицински радници нису ослобођени, преноси АФП.

Либијске власти су још раније известиле о потписивању меморандума о разумевању са француском компанијом "Арева", највећим светским произвођачем нуклеарних реактора, који предвиђа сарадњу две земље у експлоатацији нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе. Либија жели да користи атомску енергију за погоне за дестилацију воде како би завршила државни пројекат за решавање проблема несташице воде. То је први споразум те врсте који је ова земља потписала откако је 2003. саопштила да се одриче амбиције да развије атомско оружје (после чега су јој укинуте санкције). Споразум који су сада потписали Саркози и Гадафи само ће активирати претходно склопљен уговор.

Саркози је у Триполи допутовао у друштву министра спољних послова Бернара Кушнера и државног секретара за спољна питања Раме Јаде. Кушнеру је, додуше, било место у Триполију и раније када су се водили преговори о ослобађању медицинских сестара, с обзиром на активно учешће Француске у свему томе, али је, како многи иронично примећују, успешно био замењен председниковом супругом Сесилијом Саркози.

Нову форму француске дипломатије критички су поентирали многи француски и светски медији. Политички опозициони кругови у Француској пореде године стрпљивог напора Европске уније у случају бугарских медицинских сестара и палестинског лекара са "спектакуларном интервенцијом породице Саркози" на крају, тражећи од председника објашњење о томе ко шта ради у француској дипломатији и ко је за шта задужен.

Шеф државе је, међутим, јасно дао на знање да је у целом овом догађају најважнији – резултат ("Једна од ослобођених медицинских сестара ми је рекла да је најсрећнија на свету. Она ме није питала какав је статус моје жене, нити како ствари стоје са Кушнером, нити да ли је о свему обавештен премијер Фијон", рекао је Саркози на конференцији за новинаре истог дана када су болничарке ослобођене).

Председникову "теорију приоритета" подржава и конзервативни "Фигаро" који упозорава да ослобађање бугарских медицинских радника треба посматрати хладне главе. Контроверзе око финансијских детаља овог "дила", као и "повређени европски его" учинили су да се заборави суштина овог догађаја – да су осуђеници најзад слободни, истиче уводничар "Фигароа", не пропустивши да дода да је упркос залагању Европске комисије, Немачке, па и личним интервенцијама Блера и Ширака, Саркози ипак био главни покретач.

"Фигаро" недвосмислено тврди да је Саркози у случају "Триполи" употребио много убедљивије средство од министра спољних послова – сопствену жену – и да Моамер Гадафи никада не би променио одлуку и пристао на екстрадицију да у Триполи није стигла Сесилија Саркози.

Аналитичари тврде да је мешање француског шефа државе у случај бугарских медицинских сестара имало за циљ учвршћење односа са Либијом, и верују да ће северноафричка земља, богата нафтом и природним гасом, постати кључни трговачки партнер Француске. Саркози нарочито истиче да је ова афричка земља незаобилазна у решавању питања илегалних имиграната с обзиром на то да представља кључну транзитну тачку за имиграцију која тајно напушта део сахарске Африке.

"Случај Триполи" отворио је пут ка нормализацији односа између Европе и Либије која је дванаест година била у изолацији, али је убрзо после Саркозијеве посете стигао наговештај да би почетна идила могла бити нарушена. Наиме, у општој еуфорији због успешно окончане драме медицинских сестара, нико се не бави зараженом децом, па су њихове породице уложиле протест због ослобађања бугарских медицинара и затражиле њихово хапшење како би издржали остатак казне. Мада је и познати француски лекар Лик Монтање, који је први открио вирус сиде, својевремено као вештак на суђењу у Либији потврдио да су нехигијенски услови у дечјој болници у Бенгазију зачуђујући и да је особље принуђено да више пута користи исте игле, родитељи не прихватају могућност да су страни медицинари невини.