Sarkozi kod Gadafija

Dan posle oslobađanja pet bugarskih medicinskih sestara i jednog lekara koji su u Libiji bili osuđeni na smrtnu kaznu, a zatim na doživotnu robiju pod optužbom da su namerno zarazili virusom side više od 400 dece, francuski predsednik Nikola Sarkozi je u znak zahvalnosti posetio Tripoli, gde je sa libijskim liderom Moamerom Gadafijem potpisao sporazum o korišćenju nuklearne energije u miroljubive svrhe. Demantujući bilo kakvu povezanost između oslobađanja bugarskih bolničarki i pristanka Francuske da pomogne Libiji u gradnji nuklearne stanice, Sarkozi je rekao da je jedina veza u tome što on ne bi posetio Tripoli da medicinski radnici nisu oslobođeni, prenosi AFP.

Libijske vlasti su još ranije izvestile o potpisivanju memoranduma o razumevanju sa francuskom kompanijom "Areva", najvećim svetskim proizvođačem nuklearnih reaktora, koji predviđa saradnju dve zemlje u eksploataciji nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Libija želi da koristi atomsku energiju za pogone za destilaciju vode kako bi završila državni projekat za rešavanje problema nestašice vode. To je prvi sporazum te vrste koji je ova zemlja potpisala otkako je 2003. saopštila da se odriče ambicije da razvije atomsko oružje (posle čega su joj ukinute sankcije). Sporazum koji su sada potpisali Sarkozi i Gadafi samo će aktivirati prethodno sklopljen ugovor.

Sarkozi je u Tripoli doputovao u društvu ministra spoljnih poslova Bernara Kušnera i državnog sekretara za spoljna pitanja Rame Jade. Kušneru je, doduše, bilo mesto u Tripoliju i ranije kada su se vodili pregovori o oslobađanju medicinskih sestara, s obzirom na aktivno učešće Francuske u svemu tome, ali je, kako mnogi ironično primećuju, uspešno bio zamenjen predsednikovom suprugom Sesilijom Sarkozi.

Novu formu francuske diplomatije kritički su poentirali mnogi francuski i svetski mediji. Politički opozicioni krugovi u Francuskoj porede godine strpljivog napora Evropske unije u slučaju bugarskih medicinskih sestara i palestinskog lekara sa "spektakularnom intervencijom porodice Sarkozi" na kraju, tražeći od predsednika objašnjenje o tome ko šta radi u francuskoj diplomatiji i ko je za šta zadužen.

Šef države je, međutim, jasno dao na znanje da je u celom ovom događaju najvažniji – rezultat ("Jedna od oslobođenih medicinskih sestara mi je rekla da je najsrećnija na svetu. Ona me nije pitala kakav je status moje žene, niti kako stvari stoje sa Kušnerom, niti da li je o svemu obavešten premijer Fijon", rekao je Sarkozi na konferenciji za novinare istog dana kada su bolničarke oslobođene).

Predsednikovu "teoriju prioriteta" podržava i konzervativni "Figaro" koji upozorava da oslobađanje bugarskih medicinskih radnika treba posmatrati hladne glave. Kontroverze oko finansijskih detalja ovog "dila", kao i "povređeni evropski ego" učinili su da se zaboravi suština ovog događaja – da su osuđenici najzad slobodni, ističe uvodničar "Figaroa", ne propustivši da doda da je uprkos zalaganju Evropske komisije, Nemačke, pa i ličnim intervencijama Blera i Širaka, Sarkozi ipak bio glavni pokretač.

"Figaro" nedvosmisleno tvrdi da je Sarkozi u slučaju "Tripoli" upotrebio mnogo ubedljivije sredstvo od ministra spoljnih poslova – sopstvenu ženu – i da Moamer Gadafi nikada ne bi promenio odluku i pristao na ekstradiciju da u Tripoli nije stigla Sesilija Sarkozi.

Analitičari tvrde da je mešanje francuskog šefa države u slučaj bugarskih medicinskih sestara imalo za cilj učvršćenje odnosa sa Libijom, i veruju da će severnoafrička zemlja, bogata naftom i prirodnim gasom, postati ključni trgovački partner Francuske. Sarkozi naročito ističe da je ova afrička zemlja nezaobilazna u rešavanju pitanja ilegalnih imigranata s obzirom na to da predstavlja ključnu tranzitnu tačku za imigraciju koja tajno napušta deo saharske Afrike.

"Slučaj Tripoli" otvorio je put ka normalizaciji odnosa između Evrope i Libije koja je dvanaest godina bila u izolaciji, ali je ubrzo posle Sarkozijeve posete stigao nagoveštaj da bi početna idila mogla biti narušena. Naime, u opštoj euforiji zbog uspešno okončane drame medicinskih sestara, niko se ne bavi zaraženom decom, pa su njihove porodice uložile protest zbog oslobađanja bugarskih medicinara i zatražile njihovo hapšenje kako bi izdržali ostatak kazne. Mada je i poznati francuski lekar Lik Montanje, koji je prvi otkrio virus side, svojevremeno kao veštak na suđenju u Libiji potvrdio da su nehigijenski uslovi u dečjoj bolnici u Bengaziju začuđujući i da je osoblje prinuđeno da više puta koristi iste igle, roditelji ne prihvataju mogućnost da su strani medicinari nevini.