Ко је остао код куће, погрешио је

 Од села Сланци, преко „радничке” Карабурме до градског језгра, житељи престонице гласали су јуче за републичку скупштину и београдски парламент. Нека од биралишта у овим насељима обишла је и екипа „Политике”.

На оба бирачка места у основној школи у селу Сланци, десетак километара од центра Београда, око поднева није било гужве. Ранораниоци су одавно испунили грађанску дужност, док су неки други одложили излазак на биралишта за поподневне часове, после недељног ручка. Овај крај насељавају махом пољопривредници, баш као што су Петар и Злата Сарић, једни од малобројних које је екипа „Политике” затекла пред гласачким кутијама. Петар сматра да греше они који на дан избора остају код куће.

– Требало би да избори буду начин да се нешто промени. Како ћемо знати како ће странке стварно владати, ако не гласамо – објашњава он.

Будући да су Београђани јуче гласали и за градски парламент, питамо их шта очекују од наредне градске владе.

– Нека помогну нама, сељацима и произвођачима хране. Волели бисмо да нам среде задружни дом који је руина у центру насеља и да нам мало улепшају село – одговара Злата, чије жеље нису без основа. Јер, пластеници из Сланаца су у златно доба снабдевали читав Београд поврћем, а њихови власници сада деле поразну судбину српског аграра.

Међу гласачима у овом селу затичемо и Зорану Васиљевић, ученицу четвртог разреда гимназије, која је јуче први пут убацила листић откако је стекла право гласа.

– Искрено, размишљала сам да ли уопште да изађем јер мислим да ће, ко год био на власти, све бити исто. Више сам дошла да видим како гласање изгледа – искрена је она.

Знатно више бирача могло се затећи у ОШ „Јован Поповић” на Карабурми. Међу њима су били двадесеттрогодишњи Синиша Милојевић, студент грађевинарства, и његова две године млађа сестра Невена, бруцошкиња Рударско-геолошког факултета. Синиша каже да га највише интересује исход београдских избора.

– Волео бих да увек сви изађу или бар да излазност буде што већа. За кога ће људи гласати то је, наравно, њихова ствар. Признајем да због обавеза на факултету нисам стигао сасвим да испратим програме политичких странака за Београд. Срећом, друг их је пратио, па сам се с њим консултовао – каже Синиша.

Невена, којој је ово, као и Зорани из Сланаца, био деби на биралишту, каже да треба ићи на изборе.

– Додуше, свако бира да ли ће да изађе, не можемо ми на то да утичемо. Што се Карабурме и Београда тиче, мислим да би требало уредити кружне токове на Славији и код Богословије, поготово подземне пролазе за пешаке – сматра Невена.

Пензионерка Миланка Величковић сажето износи свој став.

– Мислим да је нормална ствар да се изађе на изборе. Што се онога после тиче, ваљда ће све бити добро – каже она.

Трећи пункт на који је отишла екипа „Политике” налази се у градском језгру – у здању општине Врачар. Да је којим случајем постојао избор за најлепше бирачко место, ово би вероватно победило. Галерија у згради локалне самоуправе, у којој су чланови комисије и гласачи могли да паре очи сликама Илије – Ике Пандуровића, преиначена је у биралиште. Тамо је гласала и педесетшестогодишња Али Кадрије, родом с Косова, која је, како сама каже, по занимању била здравствени радник а сада је технолошки вишак.

– Мислим да треба да се гласа. Редовно излазим на изборе. Овај део града је уређен, не знам шта би морало да се поправи, посебно што сам од скора овде пријављена – каже она.

Игор Васиљев (31), студент с Врачара, нада се да ће, без обзира на исход изјашњавања грађана, академцима бити омогућено да користе што већи број државних стипендија и фондова, као и да ће град Београд помагати високошколце.