Обједињена наплата није свемогућа

За првих 13 дана откако се стартовало с обједињеном наплатом пореза од послодаваца, Пореској управи је стигло више од 130.000 пријава. У просеку је дневно уплаћивано по две милијарде динара, што је много више него у истом периоду прошле године. Уз то, 95 одсто пријава било је исправно попуњено, потврђују у Министарству финансија.

Обједињеном наплатом пореза, која је ступила на снагу 1. марта ове године, порески обвезници уплаћују порезе и доприносе на један рачун, а не на десетину и више различитих уплатница. Послодавци то сада раде електронски па су грешке ређе, а брзина обраде података и прилива новца кудикамо већа.

Ако се сви буду понашали у складу с новим правилима игре ниједан послодавац у Србији не би смео да дугује држави, а ни својим запосленима. Пракса да власници фирме за своје раднике уплате зараду, али не и порезе и доприносе, од пре две недеље више не би смела да се толерише. Због превелике финансијске недисциплине, коју је толерисала и сама пореска управа, држава је, све док јој то Уставни суд није забранио, морала да плаћа доприносе за пензијско и инвалидско осигурање уместо послодаваца.   

Како би се уверили да им тече стаж и да имају редовне уплате доприноса запослени не морају више да одлазе на шалтере пореске управе, већ могу сами све да провере у бази података која им је доступна у сваком часу. Исту могућност имају и запослени од пре три године и у ПИО фонду, али сазнање да им доприноси нису редовно уплаћивани није много „потресало” послодавце.

Обједињена наплата пореза значи и да порески обвезници сада уплаћују порезе и доприносе у укупном износу на један рачун, без обзира на број прималаца уплате, њихово пребивалиште и врсту прихода која им се исплаћује.

Порезници истичу да је најважније то што је 205 различитих образаца замењено једним, али Драгољуб Рајић из Уније послодаваца Србије каже, да се овај систем још уходава и да има недостатака.

– Основни проблем је што се годинама правио договор да Централни регистар буде усклађен са Пореском управом, са Заводом за здравствено осигурање, Фондом ПИО, а сада се дешава да свака од ових институција ради издвојено. База Пореске управе и Централног регистра није иста, нити је усаглашена, а при том регистар нема пара да ове године обнови своју базу података, јер новац за те послове није предвиђен буџетом за ову годину, каже Рајић.

Упитан да ли је обједињена наплата пореза и доприноса начин да се коначно стане на пут послодавцима у избегавању плаћања пореза и доприноса, Рајић истиче, да то све зависи какав софтвер (програмски језик) има Пореска управа.

– Не уплаћују сви послодавци на време зараде и доприносе. Самосталци најчешће касне с уплатом по месец, два, или три, па неки тек сада уплаћују за децембар зараде, порезе и доприносе. Питање је да ли компјутер Пореске управе може да препозна све то или не, а од тога ће највише зависити да ли ће неко покушати да утаји порез и да ли ће га порезници на време ухватити, објашњава Рајић.     

Фонд ПИО је, каже он, повезан са Централним регистром, али веза порезника и регистра није тако добра, а и Фонд здравственог осигурања искаче из тог система, па се рецимо дешава да се за новозапослене тражи да се папири носе лично у РЗЗО или неку филијалу Пореске управе иако се она шаље и електронски. Није јасно због чега се са целим послом пожурило ако све није било спремно за увођење реда у наше јавне финансије, закључује Рајић.